Tuga za EU

Iako su govorili o obe zemlje, naglasak je očigledno bio na Severnoj Makedoniji. U slučaju Albanije, Francuska je za odlaganje darivanja datuma za početak pristupnih pregovora imala podršku Holandije i Danske. Kada je reč o Severnoj Makedoniji, jedino je Francuska bila protiv. Mogli su da osude Makrona.

Žan-Klod Junker je ispravno primetio da „ako želimo a budemo poštovani, moramo da ispunjavamo sopstvena obećanja“, a Donald Tusk je lepo izjavio da ga je sramota.

Francuska ponavlja da joj je prioritet reformisanje EU, na dugom štapu, a ne proširenje.

S druge strane, ne treba upadati ni u zamku svaljivanja krivice za pogrešnu odluku samo na jednu zemlju ili ličnost. Tako se u javnosti stvara utisak da je Nemačka, koja je bila ključna u promenama u Severnoj Makedoniji i ovaj put učinila sve što je mogla, ali je, eto, Francuska bila tvrdoglava. Pre će biti da su naši južni susedi suviše mali da bi se ključne zemlje EU zbog njih gložile.

Daleko od toga da je isključen i konsenzus iza kulisa, po principu da se jedna zemlja EU ističe u donošenju/blokiranju određene odluke uz prećutni pristanak drugih, ne nužno svih. Kao što je u vreme vrhunca izbegličke krize 2015. Viktor Orban satanizovan kao bezdušnik – što ne znači da on to i nije – da bi se kasnije ispostavilo da je on samo simbol politike iza koje je EU većinski stala.

Severna Makedonija zaslužila je početak pregovora ne samo zbog Prespanskog sporazuma i odricanja od politike vođene četvrt veka, već i zbog toga što u praksi pokazuje da, iako uz nesumnjive nedostatke, funkcioniše kao pravna država. Da sprovodi reforme koje se od nje traže.

U Severnoj Makedoniji državni funkcioneri odlaze u zatvor zbog kršenja zakona, što je u nekim drugim državama Zapadnog Balkana nezamislivo; u njima će pre novinari koji ukazuju na zloupotrebe funkcionera završiti iza rešetaka. Ali to je bila stvarnost do pre koju godinu i kod našeg južnog suseda. Francuska blokada može učiniti da se dogodi regresija na to pređašnje stanje.

Najava prevremenih izbora otvara i takvu mogućnost, pored dve koje u susret kampanji pominju premijer Zoran Zaev i lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski – prvi o daljoj borbi za približavanje EU, a drugi o pretvaranju Severne Makedonije u ni manje ni više nego ekonomskog „tigra na Balkanu“.

Argument, kao deo opravdanja za zavlačenje Makedonaca, da su Bugarska i Rumunija primljene prerano ne stoji. Primljene su iz geostrateških razloga i da EU sada može da se vrati u 2007, isto bi postupila. Logika bi, zapravo, nalagala da Severna Makedonija, sve i da ne ispunjava uobičajene uslove, sada dobije podsticaj, takođe iz geopolitičkih razloga.

Okolnosti su se, međutim, promenile za 12 godina: dok je Evropska unija tada još uvek sprovodila svoj interes na kontinentu ne mareći previše za (evro)azijski faktor, danas sa u međuvremenu ojačalom Rusijom, Kinom, Turskom, kao da deli interesne sfere na Balkanu.