Tviter politika

Nešto pre toga, odlazeći potpredsednik SAD DŽozef Bajden poručio je Trampu da „odraste“, a u vezi s njegovom tviteraškom skepsom prema nalazima CIA, FBI i ostalih obaveštajnih agencija da se Rusija umešala u izbore na kojima je pobedio.

Ne izgleda da će Tramp slušati Kerija niti Bajdena. Četrdeset petom predsedniku SAD Tviter je bez sumnje omiljeno sredstvo za izražavanje stavova. Tvituje u svako doba dana i noći, a većinu tvitova piše sam. Establišment užasava ta njegova navika, kao i najavljena nova politika Bele kuće prema Rusiji izražena prošlonedeljnim tvitom: „Imati dobre odnose sa Rusijom je dobra stvar, a ne loša stvar. Samo ‘glupi’ ljudi, ili budale, mislili bi da je to loše!“.

Tokom predizborne kampanje Tramp je o svojoj suparnici redovno tvitovao „nečasna Hilari Klinton“, a slično piše o medijima. Trampu i Klintonovoj zajedničko je nepoverenje prema novinarima. Broj konferencija za štampu koje su održali tokom čitave kampanje može se nabrojati na prste jedne ruke.

Tramp donekle ima razloga za nepoverenje, pošto su američki mediji listom bili na strani Klintonove. S druge strane, on je davno – najkasnije osamdesetih godina, pošto je već uveliko preuzeo na sebe očev posao sa nekretninama – otkrio značaj publiciteta, pozitivnog ili negativnog. Ne samo što je uživao kada su američki tabloidi u to vreme pisali o njegovim vanbračnim avanturama, već je znao da će „izveštaji“ o njima pogodovati njegovom biznisu.

Američki kolumnisti poigravaju se sloganom novog predsednika pitajući se da li će Tramp „učiniti Tviter ponovo velikim“, pošto je ova društvena mreža zapala u finansijske probleme. Jedan Forbsov autor navodi da je Tviter Trampova „siledžijska govornica jer on i njegovi saradnici ne veruju baš onim medijima koji su mu pomogli da bude izabran“. I zaista su mu pomogli da bude izabran ogromnim publicitetom koji su mu davali od početka kampanje.

U Srbiji imamo obrnut slučaj – premijera koji je, slično predsedniku SAD, opsednut medijima, ali za razliku od njega obožava konferencije za štampu, ne i Tviter. A i kako bi tvitovao kada stalno radi i ima starinski mobilni telefon. Naš pandan Tviter-Trampu je, ako je kriterijum nacionalizam tviteraša, vojvoda od Tvitera. Jedan od prvih poteza Vojislava Šešelja po povratku iz Haga 2014. bio je otvaranje naloga na Tviteru. Trampovi najčuveniji tvitovi donedavno su bili oni posvećeni Hilari, dok je Šešelj odjeknuo svojim „mudrostima“ o predsednici Hrvatske. Ali Tramp je sa svojom „nečasnom Hilari“ spram „Šešeljeve“ Kolinde pravi bečki dečak. Ako je kriterijum aktivnost tviteraša i broj pratilaca, kod nas se sa Trampom može meriti Saša Radulović.

Još dugo će se voditi rasprave o tome koliko je Tviter pomogao Trampu da pobedi. U svakom slučaju, ta mreža je u SAD veoma popularna pa se može smatrati da je njen uticaj veliki. Prema podacima iz oktobra 2016. u Americi ima 67 miliona korisnika Tvitera (od oko 323 miliona stanovnika na dan 4. jula 2016). Tramp ima 19 miliona pratilaca širom sveta. U Srbiji je popularnost Tvitera još uvek mala, ali je ne treba potceniti. Možda ne može pomoći predsedničkim kandidatima, ali izgleda da može da doprinese prelaženju cenzusa.