Vacić u ćoše, „Kep“ na tablu

Program mu je podrška Vučiću, što je i normalno, jer i ovaj podržava njega, veličanje zločinaca, predskazivanje ratova. Uopšte nije originalan. Nismo li sve što priča otkad je odslužio kaznu zbog ratnih zločina čuli od Šešelja i Miše Vacića, na primer?

Uzgred, Vacića nešto nema u kontekstu izbora. Javnost je prošle godine onoliko zastrašivana kako ćemo dobiti crni parlament sastavljen od SNS i raznih njenih privezaka.

Možda je to neka kočnica vlasti, radi smanjivanja štete sebi samoj, pa i „ustupak“ zapadnim ambasadorima na čelu sa američkim koji ovih dana o 21. junu govore kao o prazniku demokratije. Što su Vacić, Vasiljković i ostali levijatani gori od Rističevića i Atlagića?

Potonji bi čak mogli i da padnu u senku „legendarnog Kepa“, kako srpski mediji tepaju Vasiljkoviću i, zašto da ne, vođe Srpske desnice.

Vasiljković već odjekuje sumanutim izjavama otkad je pušten iz hrvatskog zatvora. Hrvatsku koja ga je zbog ratnih zločina osudila na 13,5 godina, od čega je osam i nešto u zatvoru proveo u Australiji, naziva „nacističkom državom“.

Ako je tako, kako to da nije izašao iz nje kroz dimnjak nego lepo, živ i pitanje koliko zdrav, preko graničnog prelaza i došao u Srbiju koja mu je podarila status heroja? Polaže venac na spomenik u Kragujevcu, predstavnici vlasti na kraju otkazuju svoje prisustvo.

Vacića odjednom skoro nigde nema, a izgledalo je da je njegova grupacija, čije su skupove veličale perjanice naprednjačke vlasti, državni predizborni projekat.

Premešten je može biti na „crnogorski front“, a za skupštinske klupe se pripremaju knindže i levijatanci.

Ako u skupštini neće biti stranaka koje iz očaja zovemo pravom opozicijom, vlast se možda odlučila da nas poštedi i prisustva nekih njenih ekstremista.

Tako bismo mogli da dobijemo ukrupnjavanje u kojem u parlament ulaze sigurno naprednjaci i socijalisti, manjine i pitanje ko još.

Cenzus sveden na tri odsto stvara utisak da bi u skupštinu mogli mnogi koji to nisu ni sanjali, ali bez organizacije i medijskog prisustva, što u sadašnjim uslovima znači bez podrške vlasti, to će za njih ipak ostati san.

Nije nemoguće da niko sem SNS i SPS zaista ne pređe tri odsto, ali je verovatno da će ga još bar dve ili tri liste prebaciti, među njima i kvaziopozicione, gde spadaju i radikali.

Vučićev politički tata bi mogao imati prednost, ali u srpskoj politici se, poznato je, oceubistva dešavaju.

Ipak, pitanje je da li bi se u ponovnom izlasku radikala iz skupštine to tako brutalno i moglo nazvati, jer izgleda da Šešelj, što mu istina nije u tradiciji, interes u saradnji sa vlašću pronalazi na nekoj drugoj strani, pa mu parlament nije imperativ.

Vasiljković je na predsedničkim izborima 1992. osvojio četvrto mesto, odnosno mizernih 1,86 odsto glasova.

Danas, na parlamentarnim, on ili neko drugi biće odabran od vlasti da prebaci još 1, 14 odsto preko toga. Rok za predaju lista je 5. jun, videćemo ko će biti srećni dobitnik. Videćemo i hoće li ovaj saziv Skupštine Srbije imati rekordno kratak rok trajanja.