Nećemo Hojt Jia, dajte nam Tilersona, dajte nam Trampa, zavapio je nedavno ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

To je vizura prema kojoj „sedamdeset peti zamenik pomoćnika“ – kako se s prezrenjem govorilo u Beogradu, a na podsticaj dosetljivog ambasadora Aleksandra Čepurina – nema veze s novim vetrovima u Vašingtonu, već predstavlja repove bivše Obamine administracije. Prošle nedelje Dačić se obreo u glavnom gradu SAD, da se, zajedno sa ostalim šefovima diplomatija zemalja Zapadnog Balkana, sastane sa savetnikom za nacionalnu bezbednost Herbertom Rejmondom Makmasterom i učestvuje na konferenciji Atlantskog saveta o ovom regionu. Amerika ima „neku svoju politiku“, konstatovao je u Vašingtonu za srpske medije Dačić i objasnio da su Amerikanci zainteresovani za ruski uticaj na Balkanu.

Predsednik Vučić dao je zanimljivu izjavu da bi bilo dobro da Sjedinjene Države preporuke koje je dao Atlantski savet, nevladina ali uticajna organizacija, pretoče u realnu politiku, uz rezervu prema stavu o ustanovljavanju stalnog američkog vojnog prisustva u Jugoistočnoj Evropi. „Nastavljanje istorijskog zbližavanja sa Srbijom“ jedna je od preporuka. U njoj se navodi da negativan stav srpske javnosti prema SAD raspaljuju tabloidi koji su „pretežno u službi Srpske napredne stranke predsednika Vučića“.

„Najveći političari Srbije uvek su bili odlični u okretanju velikih sila jednih protiv drugih. Vučić je u tome jednako vešt i bio bi nevoljan da se potpuno otarasi strateškog manevrisanja i političke dvosmislenosti koje je stvorio svojim romansama sa Moskvom“, smatraju autori izveštaja Atlantskog saveta. Oni zaključuju da SAD Vučića ne treba da pritiskaju da digne ruke od Moskve, ali da treba da insistiraju na zbližavanju Amerike i Srbije i da to bude „pošteno i tačno“ medijski pokriveno.

Otopljavanje odnosa Srbije i SAD treba da bude „postepeno, ali veoma javno“ uz posetu nekog visokog zvaničnika SAD Srbiji, a Atlantski savet predlaže da to bude sekretar za odbranu DŽejms Matis. Srpska vlada za uzvrat, kako se sugeriše, treba da svom narodu priča „pozitivnu priču“.

„Vučić može oklevati i vremenom odustati od ispunjavanja onoga što je obećao; može čak i protestovati da ne može da kontroliše plimu žutog novinarstva… U tom slučaju Sjedinjene Države moraju da odbace njegov blef. Umesto da ga smatraju dragocenim partnerom za mir i stabilnost, Srbija će biti izolovana u svom susedstvu, sa osloncem samo na Moskvi“, navodi američka NVO uz finalni savet Vašingtonu da Vučića pritiska „snažno“, ali ne na ponižavajući način, kako bi on napravio „pravi izbor“ između „slabe podrške Rusije“ i „stvarne ponude zbližavanja sa Zapadom“.

Moli Montgomeri, specijalna savetnica potpredsednika SAD Majka Pensa za Evropu i Rusiju izjavila je da SAD „nisu spremne da ostave vakuum na Zapadnom Balkanu“. Na panelu Atlantskog saveta pod nazivom „Oluja dolazi? Oblikovanje budućnosti Balkana u eri nesigurnosti“ Montgomeri je rekla da će se zemlje u regionu na najbolji način „vakcinisati protiv malignog uticaja Rusije“ tako što će sprovoditi reforme ka boljoj upravi, boriti se protiv korupcije i stvarati šanse u ekonomiji. A ostvarenje tog cilja „zahtevaće puno teških odluka i značajnu političku volju“.

Sve ovo može biti znak da će Srbija dobiti Tilersona i Trampa, kako se Dačić nada, ili nekog trećeg, ali uz sve šanse da nam se ne svidi ono što će oni pričati i tražiti. Stvar je procene da li računati sa spoljnopolitičkom ambivalentnošću SAD posle izbora Trampa, ili sa velikim „povratkom“ SAD na Balkan.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari