Večne sankcije

Rutinski poredak izjava – red Putina, red njegovog portparola Dmitrija Peskova, red Lavrova – upravo je osvežio premijer Dmitrij Medvedev, oglasivši se povodom odluke predsednika SAD Donalda Trampa da potpiše nove sankcije koje je Kongres uveo Rusiji.

Medvedev je – istina na Fejsbuku – dao par zanimljivih komentara. Ocenio je, najpre, da će sankcije trajati decenijama, pošto su, kaže, kodifikovane i predsednik SAD ne može da ih odloži. Da Rusija nije svetska sila, mogla bi zbog tako dugotrajne izloženosti američkim sankcijama biti uporediva s Kubom; ili s nekadašnjom SR Jugoslavijom – i nama se nekad činilo da će sankcije koje su nam uvele Ujedinjene nacije, uz saglasnost Rusije, i Evropska unija trajati večno. Kad se samo setimo „spoljnog zida“.

Kako Rusija, ipak, jeste svetska sila, a i ne trpi sankcije UN-a, već Amerike i ostalog zapadnog sveta, učestale analize prema kojima je ona „pod sve većom izolacijom“ nemaju osnova.

Medvedev, logično, prognozira i dalji rast napetosti, takođe dugotrajnih, kao posledice sankcija. Prvi nagoveštaj takvog razvoja dao je sam Putin kada je nedavno, posle odluke Kongresa, odlučio da protera stotine američkih diplomata iz Rusije rekavši da ona ne može beskrajno da trpi „drskost“.

Sankcije Rusija shvata veoma ozbiljno. Premijer govori i o zameni uvoza, te da će Rusija „rešavati najvažnije državne zadatke oslanjajući se samo na sebe“. Opet, da nije sila, Rusiju bismo mogli uporediti sa SRJ kojoj su sankcije bile „šansa“ i koja je bila „sama protiv celog sveta“…

Ali Rusija teži samoodrživosti i preko sopstvenih sankcija. Poslednje vesti u tom smislu donosi Rojters pišući da, uprkos normalizaciji odnosa s Ankarom, Rusija nema nameru da Turskoj ukine sankcije na izvoz paradajza i da će ih možda i produžiti. Rusija je bila najveće tržište za turski paradajz, sve do incidenta kod tursko-sirijske granice. Od tada se preorijentisala na domaći supstitut – loš, tvrde neki komentatori.

Poruke koje je preko Fejsbuka ruski premijer poslao američkom predsedniku možda ipak govore da on veruje u povoljniji razvoj umesto decenijskog embarga. Ili je to samo izraz uzaludnosti, pa i slabosti? Tek, Medvedev provocira Trampa: „Trampova administracija je pokazala punu nemoć predavši na najponizniji način izvršnu vlast Kongresu“, „američki establišment u potpunosti je nadigrao Trampa“, „još jedan način da se Tramp nauči pameti“, „konačni cilj je njegova smena s vlasti“…

Poslednje američke sankcije uzbunile su i Evropsku uniju gde je reakcija na njihovo uvođenje istovremeno bila burna i cinična. Burna jer su sankcije zapretile Severnom toku 2 i evropskim kompanijama koje u tom projektu učestvuju, a cinična zbog ocena da su sankcije – inače zvanično uvedene zbog Ukrajine – u redu, ali da to, otprilike, ne može baš tako, mimo evropskih interesa.

Izgleda, međutim, da su u Vašingtonu popustili, i da sankcije neće baš tako, objavio je Žan-Klod Junker, a isto misle i kompanije koje učestvuju, s velikim svotama, u Severnom toku 2: Šel, Enži, OMV, Vinteršal i EON. Američko-evropski posleratni poredak se, valjda, ne ruši tek tako. A pri svemu tome, istovremena odluka Ukrajine da od SAD kupi 700.000 tona uglja logična je, koliko i bizarna.