Večni Bušov rat

„Krstaški rat“, kako ga je Buš takođe nazvao, pa posle povukao reč, počeo je napadom SAD i Velike Britanije na Avganistan, odnosno na talibane, pošto su ovi odbili da Vašingtonu izruče Osamu bin Ladena i druge vođe Al Kaide, vinovnike napada na Ameriku 11. septembra 2001.

Vreme je pokazalo da je Buš ozbiljno mislio kada je rekao da će rat biti neprestan – rat u Avganistanu traje i danas i zapravo je najduži rat koji je Amerika vodila otkako je osnovana. SAD sada imaju 9.800 vojnika u Avganistanu, a od plana da se njihov broj naredne godine smanji na 5.500 se odustalo zbog hronično nedovršenog posla, pa je aktuelni predsednik Barak Obama, ocenjujući situaciju u toj zemlji kao „nesigurnu“, letos odlučio da na kraju njegovog mandata tamo ostane 8.400 vojnika.

Od 2001. Amerika je u „rekonstrukciju“ Avganistana uložila oko 110 milijardi dolara, što je blizu iznosa koji je dala za obnovu Zapadne Evrope posle Drugog svetskog rata – 12 milijardi tadašnjih dolara vredi oko 120 milijardi današnjih. Kada se tome doda 60 milijardi dolara utrošenih na obuku i snabdevanje snaga bezbednosti Avganistana – a na koje se Vašington stalno žali da su neefikasne i zbog toga produžava svoju misiju – postavlja se pitanje da li je taj novac mogao biti potrošen na nešto drugo.

Pogotovo s obzirom na to da talibani, kako se veruje, danas u Avganistanu kontrolišu više teritorije nego bilo kada posle intervencije 2001. A prema podacima Ujedinjenih nacija, u prvoj polovini ove godine dostignut je crni rekord – na meti se našlo 5.100 civila. Stradalo je njih 1.600.
Nije poznato koliki su udeo u ovom bilansu imali američki dronovi, „leteće giljotine“, kako ih osvrćući se na godišnjicu rata naziva poznati nemački novinar Jirgen Todenhefer. On ih još označava kao sredstvo za „Obamine nezakonite egzekucije“ i jedan od dokaza da Zapad u Avganistanu brutalno gazi ljudska prava – čija je odbrana bila navedena kao razlog za pokretanje rata.

Poslednji izveštaj o pogibiji civila stigao je 30. septembra iz istočnog Avganistana, kada je ubijeno njih najmanje 15, među njima učenici i njihov nastavnik… Takve vesti bi mogle i da pobude sumnju da ljudi iz Avganistana koji stižu u Evropu, a preko balkanske rute, možda baš i nisu „ekonomski migranti“.

UN su podatke o Avganistanu počele da prikupljaju 2009, i od te godine je prema njihovoj statistici u Avganistanu poginulo 63.934 civila. Raša tudej (RT) poređenja radi navodi da je u sovjetsko-avganistanskom ratu 1979-1989. poginulo između 850.000 i dva miliona civila.
„Uprkos kontinuiranom prisustvu trupa SAD, rat privlači malo pažnje medija: u Kabulu je tek nešto više od tuceta stalno angažovanih stranih dopisnika, daleko od stotina na vrhuncu rata. Vodeće TV mreže zatvorile su svoje kancelarije, a novine smanjila svoje osoblje“, javlja za NJu ripablik iz glavnog grada Avganistana slobodna novinarka Mej Jeong.

Ona navodi da je u Avganistanu u proteklih petnaest godina poginulo više od 2.300 američkih vojnika, što je, dodaje, američke poreske obveznike koštalo astronomskih 686 milijardi dolara. „Avganistan je“, zaključuje, „možda počeo kao ‘rat neophodnosti’, kako je Obama jednom rekao… Ali danas, posle 15 godina to je katastrofa iz koje izgleda ne možemo da se izvučemo“.