Veliki gubitnik

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Ostanak SRS van parlamenta bio bi najveća kazna za Šešelja, gora od bilo kakvog robijanja. Zbog njihove gotovo potpuno destruktivne uloge u Srbiji i šire, takav izborni učinak radikala predstavljao bi ispunjenje pravde.

A sad, povratak u realnost. SRS, posle oslobađajuće presude Šešelju u Hagu dobija na zamahu i niko više ne sumnja da će radikali na izborima ostvariti uspeh koji se verovatno neće ogledati u golom cenzusu. Dovoljno je građana Srbije koji smatraju Šešelja junakom i koji će mu pokloniti glas i ponovo ga, sa njegovim sledbenicima, uvesti u parlament.

Zapravo, oslobađanje Šešelja izgleda da je bila logična odluka, iako neočekivana, za ubedljivu većinu u Srbiji, ne samo za njegove obožavaoce. Većina običnog sveta – usuđujem se da tvrdim – smatra da je izrečena presuda pravedna, bilo da ta većina simpatiše Šešelja ili ne. Jednostavno, 11 godina i osam meseci provedenih u pritvoru i pravnom laiku ponešto govore o ovom procesu. Ima i onih koji Šešelja ne vole, ali su se presudi obradovali, jer pakosno očekuju da će se on obrušiti na Vučića kojeg vole još manje.

U budućem odnosu, posle izbora, između Šešelja i Vučića i leži „zec“. Šešeljevo ponašanje od povratka iz Haga 2014. ne ide u prilog onima koji očekuju sukob. Šešelj Vučića poštuje, to je njegovo inteligentno, kako ga hvali, političko dete. Vučić je rekao da je ponosan „što smo štitili građanina Šešelja“, što je izjava koju su mu zamerili. A šta je to u poređenju s čestitkom koju je vođi radikala uputio Milo Đukanović? Pa i Milo se, izgleda, zaprepastio, pa mu je izletelo, a Vučićev ponos je posebne vrste. „Bludni sin“ šalje poruku javnosti da ima razumevanja za „haškog sužnja“. To je sračunata čestitka.

Šta je Vučić hteo da kaže u obraćanju naciji? Požalio se na otužnu euforiju koja je zahvatila napaćeni narod povodom oslobađajuće presude. Zaista, nemamo razloga da se radujemo zato što je Šešelj, makar i pravedno, „rasturio“ tribunal, pošto to znači da on može da nam se, kao biračkom telu, prepusti u punom kapacitetu svojom politikom koju i Vučić označava kao lošu. Ali nije premijer krenuo u borbu s vetrenjačama našeg mentaliteta već je demonstrirao sopstveni strah da bi mu naprednjaci mogli osvojiti koji procenat manje – što je logično, pošto će radikali dobiti koji procenat više. To je za njega već realna tragedija – umesto 52 da osvoji 51 odsto – a ne tobožnji poraz na izborima, jer „Hag ruši vladu“, kako pišu naši štirmeri i beobahteri.

A posle izbora… Kao što Šešelj mnogo mrzi Nikolića, a ne mrzi Vučića, tako Vučić mnogo mrzi „žute“, a ne mrzi Šešelja – što znači bolje da propadnu „žuti“ nego radikali. Tako bi moglo da počne jedno novo partnerstvo, osim ako Radeta, koja Vučića mnogo mrzi, ne izvede puč u SRS.