Vučić na nebu, Vučić na zemlji

Ne možemo znati ko će stupiti na tron posle sabora na proleće, ali u poslednje vreme neki velikodostojnici SPC kao da se nadmeću u iskazivanju lojalnosti Aleksandru Vučiću, pa bi se moglo pomisliti da će on izabrati novog patrijarha.

Episkop bihaćko-petrovački Sergije Vučića je uporedio sa Hristom: „Dok god raspinju Aleksandra Vučića, znam da nam je dobro krenulo, da nam ide, da smo tu gdje jesmo.

Kad ućute, znaću da nije kako treba, da nestajemo i da nas neće biti. Vučićevo raspeće je naše vaskrsenje!“ Svaka čast episkopu, dakle bez vođe Srpske napredne stranke svi bismo otišli u ništavilo, u „tamu najkrajnju“.

Da nešto suptilnije, ukaže, kako je rekao, „na određene uznemiravajuće pojave“, imao je potrebu mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije.

U prošlonedeljnom autorskom tekstu za Telegrafsku agenciju nove Jugoslavije mitropolit je obrazložio da „preko internet portala i drugih javnih glasila, kako u navedenim zemljama tako i šire, oglašavaju se ličnosti koje, ne vodeći računa o naporima koje radi opšteg dobra i napretka međuljudskih odnosa u regionu preduzimaju državne vlasti Republike Srbije, donose analize, predloge i zaključke koji, umesto da dobronamerne napore prepoznaju, priznaju, pomognu i ohrabre, rade upravo suprotno“.

Mitropolit pominje, u više navrata,“profesionalne kreatore konflikata“ koji, kako sugeriše, imaju interes da pokrenu „novi ratni požar“.

Iz teksta proizilazi da je „uznemiravajuća pojava“, „profesionalni kreator konflikta“ i pokretač „novog ratnog požara“ u prvom redu Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Mitropolit reaguje na njen tekst za Dojče vele pod naslovom „RS kao ratni plen od kojeg Srbija ne odustaje“ u kojem autorka, kako kaže, „metodom ignorisanja i krivotvorenja političkih namera i rezultata srpskog državnog vrha svesno promoviše utisak o polarizovanim odnosima u regionu“. Ne obrazlaže odakle tolika moć Sonji Biserko i ostalim „profesionalnim kreatorima konflikata“ da izazovu rat, ali upućuje da su „napori“ koje čine „državne vlasti Republike Srbije“ nesumnjivo dobronamerni.

Dobro je poznato ko je „državna vlast Republike Srbije“, ali ne i na koga mitropolit misli kada, bojeći se navodno „ratnog požara“, piše: „scenario je jasan, producent je isti, uloge su podeljene, glumci su svima dobro poznati“.

Ko je producent? Soros? Bajden? Ili je Sonja Biserko i glumica i producent i scenarista? Toliko moćna da od nje treba štititi ne samo od vajkada do danas mirotvorne „državne vlasti Republike Srbije“, već i čitav region u kojem, kaže, odnosi nisu polarizovani, ali ne kaže kakvi onda jesu?

Najozbiljniji kandidat za „belu panu“ SPC navodno je član Sinoda i portparol SPC, episkop bački Irinej. U novembru, na sahrani patrijarha Irineja, on je govorio o „lažnoj i pravoj eliti“, baš kao Aleksandar Vučić, ali i Goran Vesić i Dragan J. Vučićević.

Priča se da one koji odstupaju od početkom devedesetih pokrenute i do danas neprekinute mantre o jaganjcima i dželatu naziva, prosto, ustašama. Kada je u saopštenjima reagovao na tekstove objavljene u ovom listu, njegov naziv redovno je pisao latinicom.

Idu izbori u SPC, 2022. oni za predsednika Srbije. „Vučić na nebu, Vučić na zemlji“, izgledan je ishod.