Karl Bernstin, nekadašnji novinar Vašington posta koji je zajedno sa Bobom Vudvordom otkrio skandal Votergejt, rekao je nedavno da danas suviše malo ljudi zanima istina. Oni su, kaže Bernstin, „zainteresovani za informacije koje će potvrditi ono u šta veruju, za municiju za njihova politička uverenja koju već imaju“. Ovoj dijagnozi, koja se odnosila na novinare, svakako se mogu pridodati, osim svesnih manipulacija kao „municije“ za oblikovanje stvarnosti, kojoj pribegavaju politika i mediji, i pojednostavljena tumačenja stvari. Da li je cilj pojednostavljivanja (samo) u tome da se ne zamaraju čitaoci? Poslednji izbori u Srbiji su jedan primer.
Zapadne agencije su ponudile crno-belu sliku prema kojoj je Srbija, suočena sa navodnom opasnošću velikog skretanja udesno, ipak ostala gde treba pošto su pobedile „proevropske snage“ i spasile zemlju boljšev… Pardon, nacionalističke nemani.
„Vladajući populisti koji su za Evropsku uniju počistili su parlamentarne izbore … ostavljajući proruske nacionaliste daleko iza sebe… Trijumf Napredne stranke premijera Aleksandra Vučića znači da će Srbija ostati na putu ka članstvu u EU uprkos opoziciji desničarskih partija, koje umesto toga traže tesne veze sa tradicionalnim slovenskim saveznikom Rusijom“, pisao je AP.
„Prevremeni parlamentarni izbori odveli su Srbiju u nedelju jasno udesno“, javio je DPA potkrepljujući svoj glavni zaključak činjenicom da su se u skupštinu vratili radikali i da je u nju ušla koalicija Dveri-DSS. Ko je pobedio navodi se tek u trećem pasusu izveštaja. Za AFP su izbori predstavljali plebiscit o putu Srbije ka EU, a francuska agencija takođe naglašava uspeh radikala.
Ima boljih primera. Mond je uoči izbora podsetio da je „srpski premijer možda mlad – ima 46 godina – ali ima političku karijeru koja je duga i koja je ponekad bila sramotna. Dugo je bio član Radikalne stranke (SRS) ultranacionaliste Vojislava Šešelja“, piše list uz podsećanje na Vučićevu izjavu o muslimanima iz 1995. i na represiju nad medijima koju je sprovodio dok je bio ministar informisanja. Mond navodi i novije Vučićeve pozitivne korake, čime je „izbegao“ da bude optužen za „antisrpsku propagandu“.
Bernstin s pravom smatra da je najbolje novinarstvo ono zasnovano na razgovoru s ljudima, a ne na društvenim mrežama. Ipak, kada novinari traže „informacije koje će potvrditi ono u šta veruju“, razlika ne mora biti velika. Bio sam iznenađen kada sam video da sam za jedan sajt u susednoj zemlji „izjavio“ da je „dobro što je Vučić pobedio kimdžongunovskim rezultatom“ i tako spasao Srbiju – od radikala, čija je snaga očigledno krajnje precenjena. Nisam se žalio, jer se opšti utisak – da je Srbija ostala na dobrom putu uprkos crnim oblacima – svakako ne bi promenio.
Mi znamo kakva će nam biti skupština. Neće biti kao do sada – „Evropski parlament“ – zbog činjenice da su u odlazećem sazivu sve stranke bile za EU. Uostalom, odlazeći saziv bio je incident u tom smislu, izuzetak koji potvrđuje pravilo da u skupštini postoje šarolike grupe. Ništa, međutim, od „nacionalističke revolucije“, kao u Hrvatskoj.
Znamo ko je pobedio i ko je u isto vreme pomalo i izgubio. Pobedili su i DJB i DSS-Dveri, SRS se povampirila zbog proste činjenice da je Šešelj živ, ČBČ i DS su se provukli. Demokrate nisu verovale da će glasati za DSS-Dveri, ja, evo, nisam verovao da ću citirati Šormaza: „Opozicija reaguje kao moj sin kada je imao pet godina dok igramo 'ne ljuti se čoveče', koji god da je rezultat on je pobednik“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
