Zabraniti AfD?

Žrtve su imale između 21 i 44 godine, ubica 43. Iako je atentator delovao kao „usamljeni vuk“ niko ne dovodi u pitanje trend porasta desnog ekstremističkog nasilja u Nemačkoj.

Najnoviji slučaj je drugi po redu u državi Hesen za manje od godinu dana – juna prošle godine tamo je ubijen političar Valter Libke koji se zalagao za prava izbeglica i bio glasan protivnik ekstremističkog pokreta Pegida (skraćenica od „Patriotski Evropljani protiv islamizacije Zapada“).

Tobijas R. bi mogao da postane heroj među ekstremistima, iako je ubica koji je verovao u teorije zavere o podzemnim vojnim bazama, smatrao da je od detinjstva pod prismotrom obaveštajnih službi i nikad nije imao devojku, o čemu je pisao na svom sajtu koji je privukao pažnju policije i javnosti posle zločina. Sa svakim napadom i manifestom „na sceni se rađa jedan novi heroj“, kako je za sajt jetzt.de rekao bivši pripadnik tog miljea Feliks Benekenštajn. „Ipak se mora reći“, kaže, „da bi on zbog svojih prilično primitivnih teorija samo uslovno mogao da bude pogodan za idola“.

Uporedo sa porastom nasilja raste i osećaj nesigurnosti, ne samo među građanima Nemačke inostranog porekla – primećuje se tako da je žrtva Tobijasa R. bila i njegova javno neimenovana majka, kao što je prilikom pokušaja napada na sinagogu u Haleu oktobra 2019. stradala prolaznica. Ni žrtve nacista nisu bili isključivo pripadnici „nižih rasa“, već svako ko bi im se našao na putu.

Odgovor na taj porast nesigurnosti svakako će biti povećavanje mera bezbednosti i nadzora. U Hesenu će u okviru sistema za rano upozoravanje biti uvedena svima dostupna aplikacija. Ministar unutrašnjih poslova Hesena Peter Bojt kazao je Veltu da svaki građanin treba da sarađuje: „Ne želimo totalno nadgledanje u Nemačkoj, ali isto tako nećemo dozvoliti da ekstremisti unište naše slobodno društvo“.

U Alternativu za Nemačku (AfD), najjaču opozicionu stranku gledano prema poslednjim izborima za Bundestag 2017, upiru se prsti posle napada. AfD potcenjuje razmere ekstremizma, odbacuje svoju ulogu u njegovom porastu, kako nemački mediji pišu. Oni koji u ovoj stranci vide glavnu pretnju mogu u poslednjim anketama pronaći znake ohrabrenja – AfD je posle napada u Hanauu sa 11 pala na 9 odsto podrške, na pretposlednje mesto. Na poslednjem su i dalje liberali (FDP), ali i to zato što im još nije oprošteno što su u Tiringiji početkom februara svog kandidata „izgurali“ za premijera baš uz podršku AfD.

Ipak, jasno je svima koji prate ankete i izbore u Nemačkoj da sila u usponu nije AfD, već su to Zeleni koji su na postojanih 25 odsto podrške. To je za samo dva odsto manje od vladajuće Hrišćansko demokratske unije koja je u krizi interregnuma – Angela Merkel se polako povlači, a naslednika/naslednice još nema.

Ima i glasova koji zahtevaju da ustavni sud zabrani AfD, ali pitanje je da li bi to bilo dobro. Tome se nije rado pribegavalo ni u stabilnija vremena sa ekstremnijim strankama. Poslednji put zahtev da se zabrani mala Nacionaldemokratska partija Nemačke odbačen je 2017. uz obrazloženje da ona nije pretnja za slobodan i demokratski poredak, uprkos bliskosti nacionalsocijalizmu i zalaganju za autoritarnu državu.