Zaštita nacije

To bi bilo apsurdno s obzirom na to da se novi predsednik Amerike tokom predizborne kampanje jasno zalagao za njeno odbacivanje. Iako će Bela kuća negirati da je ovde reč o antimuslimanskoj naredbi, sama činjenica da su navedene mere naložene ispod naslova „Zaštita nacije od ulaska stranih terorista u Sjedinjene Države“ govori suprotno.

Sprovođenje naredbe počelo je odmah – zadržavanjem stotina ljudi na aerodromima u SAD pod pretnjom deportacije, s tim da je Trampova odluka brzo ograničena sudskom odlukom. Liberalni mediji kao „prvi udarac novoj administraciji“ slave to što je federalni sudija En Doneli naložila da se spreči deportacija zadržanih u njihove zemlje jer bi im time bila načinjena „nepopravljiva šteta“. Međutim, njena odluka odnosi se samo na ograničen broj ljudi koji su stigli u SAD dok je Tramp potpisivao naredbu i neće sprečiti zabranu dolazaka drugih državljana Jemena, Irana, Iraka, Sirije, Sudana, Somalije i Libije.

Nije poznato kojim kriterijumima se Tramp rukovodio birajući baš ove zemlje, ali mnogi su primetili da u naredbi pominje napad na SAD 11. septembra 2001. koji su izveli uglavnom državljani Saudijske Arabije. Sumnja se i da su zaobiđene zemlje u kojima Trampove kompanije imaju poslovne interese.

Do sada ova Trampova odluka, kao i ostale, nije naišla ni na kakav otpor republikanaca, suprotno preinauguracionim očekivanjima da bi uhodani političari novog predsednika mogli da spuste na zemlju. Nadu u zauzdavanje pruža američki sistem kočnica i ravnoteže koji je omogućio prvi skromni korak.

Reputaciju anti-Trampa potvrdio je kanadski premijer Džastin Trudo, koji je na Tviteru napisao: „Vi koji bežite od progona, terora i rata, dobrodošli ste u Kanadu bez obzira na vašu veru. Naša snaga je u različitosti“. Tramp je inače, i to pošto je izabran za predsednika, za Trudoa tvrdio da je „vođa Islamske države u Kanadi“ i da je on „najgori predsednik“ kojeg je Kanada imala. Ako Tramp u sličnom maniru nastavi da se odnosi prema Kanadi, a nesrećni Meksiko da ne pominjemo, biće zanimljivo slušati kako nova administracija priča o dobrosusedskim odnosima u svetu, na Balkanu na primer.

Evropska unija se neće previše nasekirati zbog Trampove politike prema migrantima i izbeglicama, pošto joj je i samoj cilj da ih drže podalje i pošto ima druge prioritete. Pre svega, to je odvraćanje Trampa od podsticanja centrifugalne sile u EU – upravo je sastavši se sa britanskom premijerkom Terezom Mej izjavio da je Bregzit blagoslov za svet – za šta se dosad sumnjičila samo Rusija.

Jednako siledžijsko koliko i naredba o „zaštiti nacije“ je Trampovo insistiranje da Meksiko plati 3.100 kilometara dug zid koji bi on da izgradi na granici, kao i najava mogućeg opterećivanja sve meksičke robe nametom od 20 odsto, opet radi izgradnje zida. Meksički predsednik Enrike Penja Nijeto, iako je lično izgledao spreman da u politici popuštanja ide daleko, pod pritiskom javnosti otkazao je svoju posetu Vašingtonu planiranu za ovu nedelju. Drugačija odluka značila bi pristajanje na poniženje.