Da li je Velika Britanija, pošto je Džeremi Korbin izabran za lidera Laburističke partije, na putu da donekle ode „ulevo“? U prvim reakcijama na Korbinovu pobedu podvlačila se sličnost njegovog programa – pre svega protivljenje štednji, odnosno rezovima u britanskom budžetu – sa Sirizom i Podemosom.
Ne bi se reklo da je Grčka posle poslednjih izbora načinila zaokret u ekonomskoj politici uprkos predizbornim obećanjima; dogovor odlazeće Ciprasove vlade sa poveriocima ne ide takvom zaključku u prilog, a verovatna nova pobeda Sirize 20. septembra pre znači „ne“ grčkih birača političkim elitama koje su zemlju dovele u katastrofalno stanje nego „ne“ poveriocima i njihovim zahtevima.
Podemos, pak, kao i laburisti, tek treba da svoju levu orijentaciju dokaže kada/ako dođe na vlast. Međutim, ankete španskoj levičarskoj partiji, uprkos senzacionalističkom izveštavanju o njenoj popularnosti, za sada ne daju prevelike šanse na decembarskim izborima (oko 15 odsto).
U Britaniji su izbori održani u maju, i na njima su konzervativci pobedili zbog čega je dotadašnji lider laburista Ed Miliband podneo ostavku. Prognoze su se obistinile, Korbin je trijumfovao.
Ali Korbin i laburisti imaju daleko veće izglede da Britaniju, i to kao opozicija, okrenu „ulevo“, nego Siriza i Podemos Grčku i Španiju. I to da je okrenu u neekonomskim stvarima – konzervativci ne mogu da pokrenu ofanzivu protiv džihadista u Siriji niti da dalje razvijaju britanski nuklearni program Trident bez podrške opozicije u parlamentu. Korbin je veliki protivnik svakog intervencionizma i borac za nuklearno razoružanje, pa se na njegovu podršku (232 od 650 poslanika) ne može računati.
Kada je o protivljenju budžetskim rezovima reč (britanski javni dug premašuje 1,5 biliona funti, što je 81,6 odsto BDP-a), opozicija ne može da ih spreči, ali kako piše Fajnenšel tajms, Korbin može i te kako da uzbuni sindikate koji ga podržavaju – i sam je stari sindikalac – i birače.
Ne čudi zbog toga što konzervativci šire paniku, a najviše se zabrinuo ministar odbrane Majkl Falon, koji je posle pobede Korbina izjavio da su laburisti postali „ozbiljan rizik po nacionalnu bezbednost naše države, po bezbednost naše ekonomije i bezbednost naših porodica“.
Torijevci kao torijevci, vlast kao vlast. Ali, prema svim analizama, najveći izazov za Korbina biće u sopstvenoj partiji. Nekoliko dosadašnjih ministara u senci podnelo je ostavke, pitanje je kako će se ponašati poslanici. Korbin, koji je 30 godina bio pobunjenik u svojoj stranci, sada bi i sam mogao da se suoči sa pobunom. Tek pošto konsoliduje stranku može da se punom parom okrene biračima.
Kada to dođe na red, ponovo mu neće biti lako. Ekonomija Britanije ne može se porediti sa grčkom ili španskom. Uzmimo samo nezaposlenost mladih – u Britaniji je ona 16 odsto, dok je u Španiji i Grčkoj 48 odsto. Laburisti su na poslednjim izborima, prema nekim analizama, doživeli neuspeh zbog „neodgovornog“ ekonomskog programa. Korbinove ideje – pored ostalih renacionalizacija nekih javnih preduzeća – sigurno će naići na veliki otpor i na agresivnu kampanju protivnika.
Ne treba zanemariti ni pritiske zbog Korbinovih spoljnopolitičkih stavova. Čak i neki liberalni krugovi dočekali su njegov izbor pričama o „Putinovom čoveku“, „simpatizeru terorista“, „novom Čavezu“…
Korbinova pobeda je krupna promena u britanskoj političkoj istoriji, ali „zemlja proleterska“ nije na vidiku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
