Zlatni lavovi

Kad kažeš biće kontramiting, oni sami, ministarka Mihajlović na primer, kaže neće, nego će građani da dođu da pozdrave predsednike – a ono čist kontramiting, samo bleda kopija onog iz 1996.

Kad im se podsmevaju zbog sendviča, oni iz inata naprave 50.000 sendviča. Zaista, nije sve u novcu. Da ova vlast zloupotrebljava građane, institucije, medije nije ništa novo, nije ni prva koja to radi, samo je daleko uspešnija, bezobzirnija i bahatija od ranijih. Ona, međutim, pokušava da ide mnogo dalje od toga, ona idući ka svom neumitnom kraju sve više brljavi i pokušava da zloupotrebi čitav svet.

Kao što je Ana Brnabić u decembru prekinula na konferenciji za novinare u Briselu visoku predstavnicu EU Federiku Mogerini pokušavajući da se obračunava sa unutrašnjim neprijateljem koji kleveće i laže. Kao što su Ivica Dačić i Aleksandar Vulin prošle nedelje na NATO svečanosti u Beogradu napravili antišou. Dok Dačić, stojeći ispred simbola Alijanse kojoj se Srbija prema svim pokazateljima sve više približava, izgovara kako počinjući svoju pevačku karijeru nije mogao da nasluti da će čudo da se desi i on se na tom mestu zadesi, Vulin veliča Rusiju, saradnju sa ODKB, plastično evocira ničim izazvanu agresiju. Jedino pravo čudo bilo bi da se obojica zadese na nekom drugom mestu, daleko od kamera.

Tokom posete Vladimira Putina i istovremenog kontramitinga pokazano je odsustvo svake mašte ove vlasti, duhovitost cigle, vrhunsko nepoštovanje prema svojoj prisilno mobilisanoj armiji navodnih pristalica, prema svim ostalim građanima i prema gostima, tobože visoko uvaženim.

„Jedan od 300 miliona“, izbezumljeni Dačić koji Putinu peva – o, kako se samo genijalno dosetio – Kaljinku, Vučić koji mu poklanja psa, a ruski predsednik ih je već dobio na stotine od svojih gubernatora. To je „duh“ koji je sposoban samo da sluša i pruža ulagivanja, iza kojeg stoje samo gramzivost i siledžijstvo koje je sve manje u stanju da se obuzda. U tu vlast, ili kao njen dekor, može da se ubroji i patrijarh Irinej koji pred kamerama traži od Putina još novca za hram, u društvu svog „lava koji se bori za Kosovo“, dok on, lav, moli Putina da govori na kontramitingu. Kič-vlast zlatnih lavova poslala je najgoru moguću sliku Srbije u svet.

Putin je došao u Beograd da zastupa interese svoje vlade, među kobajagi „jedne od trista miliona“, da pokuša da te interese očuva i produbi, pošto u tome nije uspeo drugde u komšiluku, pogotovo u Crnoj Gori i Makedoniji. Ostali su mu Srbija i Republika Srpska, s tim da na Dodika možda može više da računa. Sa naslovnih strana tabloida sevao je žešće nego inače, zajedno sa genitalijama pevačice.

Na konstataciju NJujork tajmsa o rastućoj autoritarnosti, Vučić odgovara sa „dobro kad vi tako kažete“. Nemački mediji prenose kako su Srbi dočekali svog cara. Vučić je, kažu, „dobio“ orden Aleksandra Nevskog. Stiče se, međutim, utisak da ga je izmolio. Mnogi vladari su „mnogo hteli, mnogo započeli“ i završili kako su završili. Ovaj hoće sve, krenuo je furiozno, blickrigom kako je to sam nazvao, otvarajući pitanje ko mu je to uzor. Takav će biti i kraj.