ZR Nemačka

Različita su bila tumačenja i reakcije na odluku koju je nemačka kancelarka Angela Merkel saopštila prošle nedelje: da se, suprotno ranijim planovima, neće kandidovati za reizbor na decembarskom kongresu svoje Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i da namerava da sa državnog kormila odstupi 2021. godine, kada joj istekne aktuelni mandat. Upravo takav njen izbor bio je kritikovan kao odustajanje od principa za koji se ranije, u skladu sa tradicijom u Nemačkoj, držala – da je šef vladajuće partije kancelar.

Gotovo je opšta ocena da je bilo i vreme za povlačenje, naročito posle nizlaznog trenda CDU od saveznih izbora 2017, do nedavnih u Bavarskoj i Hesenu. Merkel je na čelu stranke od 2000, vladu je predvodila od 2005. Da li će ona uspeti u svom naumu da politički preživi još tri godine, zavisiće od njenog budućeg odnosa sa novim rukovodstvom CDU-a i eventualnog povlačenja tonuće Socijaldemokratske partije (SPD) iz vladajuće koalicije.

U drugom planu političkih dešavanja u Nemačkoj, bar kada je svetska javnost u pitanju, jeste uspon Zelenih. Na izborima u Bavarskoj 14. oktobra ostvarili su odličan rezultat – 17,6 odsto glasova, i postali druga po snazi partija u parlamentu u Minhenu (prethodno su bili četvrta). U pokrajini Hesen 28. oktobra skočili su sa trećeg na drugo mesto sa 19,8 odsto.

Zeleni trenutno najbolje stoje u poslednjem istraživanju javnog mnjenja koje je uradila Forsa: poverenje im je poklonila gotovo četvrtina ispitanika – 24 odsto, što je samo tri odsto manje od glasova koje su dobile stranke Unije – CDU i njena bavarska sestrica CSU – i mnogo više od socijaldemokrata koji su na 13 odsto, kao i Alternativa za Nemačku (AfD).

Ovakav trend – koji postoji mesecima unazad, ali prethodno s većom razlikom u korist stranaka Unije, otvara teoretsku mogućnost koalicije Tanzanija, odnosno vlade CDU/CSU i Zelenih, tako nazvane zbog stranačkih boja – crne i zelene. Takva vlada bila bi presedan. Prethodno bi, naravno, morali da budu raspisani vanredni izbori, što bi takođe bio presedan.

Sadašnja tanka volja naroda, prema poslednjem istraživanju Inse, ide, međutim, u prilog ranom glasanju. Prevremeno bi rado glasalo 51 odsto Nemaca, a takvom scenariju najviše bi se obradovale pristalice AfD-a. Zeleni su, zanimljivo, oprezniji, nešto više od polovine njih je za rane izbore. Hoće li u sveopštem metežu koji vlada na Zapadu taj trend jačati do nivoa na kojem bi se moglo govoriti o Zelenoj Republici Nemačkoj, i gde bi uz Uniju oni bili jedina stranka sa prestižnom titulom „narodne“, koju bi SPD izgubila?

Prema sadašnjem stanju stvari Zeleni su „samo“ najjača opoziciona stranka – prema istraživanjima. Gledano po rasporedu snaga u Bundestagu posle poslednjih izbora 2017, to je, naravno, AfD. Opozicioni preokret u korist Zelenih, bilo posle vanrednih ili redovnih izbora koji bi, politički gledano bili već daleka budućnost do koje svašta može da se izdešava, svakako bi bio dobra vest.

Neki funkcioneri socijaldemokrata, razmatrajući maglovitu budućnost, kažu da bi se radovali vladajućoj koaliciji SPD-a i Zelenih, kakva je postojala u vreme Gerharda Šredera. Ne pominju, međutim, mogućnost da oni, a ne Zeleni u toj koaliciji budu manjinski partner.