Apokrifna depeša

BELEŠKA

Sačinjena 06. marta 2011. o sledećem:

Primećen je teško objašnjivi sled događaja koji više nisu koincidencija, već matrica ponašanja i koji prete da ugroze ugled Republike Srbije i njenih organa vlasti, pa su stoga procenjeni kao bezbednosno interesantni.

Četiri puta zaredom Republika Srbija doživela je nepotrebna poniženja zbog raspisivanja ili aktiviranja poternica koje kasnije nisu bile potkrepljene odgovarajućom i prihvatljivom dokumentacijom. Tu čak nije uračunat slučaj hapšenja Stanka Caneta Subotića u Rusiji, mada ima mišljenja da bi trebalo. U slučajevima Jurišić, Ganić, Purda i Divjak zapaža se da postoje zajednički imenitelji koji ukazuju na namerno i planirano ponašanje nepoznatih počinilaca infiltriranih u organe vlasti RS. U sva četiri slučaja pomenuta lica su godinama nesmetano putovala po svetu (Ganić, Divjak, Purda), pa i po SR Jugoslaviji i Srbiji (Jurišić, Divjak), što znači da naše vlasti za tim licima nisu tragale do nedavno. Drugi zajednički imenitelj, što je indikativno, jeste da optužnice o kojima je reč prvobitno potiču iz bivših vojnih tužilaštava i iz ranih devedesetih godina. Očekivalo se da se te optužnice – na osnovu dosadašnjih iskustava – uzmu s potrebnom rezervom i temeljito provere, što očigledno nije bio slučaj u ova četiri predmeta.

U tri slučaja (Ganić, Purda, Divjak) nije vođena nikakva, a kamoli kvalitetna krivična istraga, dok je u slučaju Jurišić prvostepena presuda ukinuta na način ponižavajući po tužbu, a optuženi pušten na slobodu do novog suđenja – ako ga ikada bude. U slučaju Purda brzopleto se oslonilo na priznanje dato pod prinudom, bez ikakvih drugih dokaza, pa se od optužnice odustalo na način opet ponižavajući. Slučaj Ganić završio je sa još jednim poniženjem organa vlasti Republike Srbije pred sudijom u Londonu koji nam je održao veoma neprijatno predavanje o ozbiljnosti našeg pravosuđa. I Ganić i Divjak, što je zanimljivo, imaju mišljenje Tribunala u Hagu (ICTFY) koje ih ne tereti za bilo kakvo krivično delo i to se znalo od početka. Procena je ovoga organa da će i slučaj Divjak završiti isto, čak i uz veću štetu po Srbiju, s obzirom na lik i delo tog lica. Izvesna lica iz javnosti i pravne struke na vreme su upozoravala kako će se slučajevi Jurišića i Purde završiti, ali ta su upozorenja bila ignorisana – na štetu države.

Posledice ovakvih propusta, slučajnih ili namernih, svejedno, objektivno ugrožavaju ugled Republike Srbije, njenih organa vlasti i – u krajnjoj liniji – bezbednost države. Odnosi sa susednim državama, Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom, na taj su način bili poremećeni i to, što je karakteristično, upravo u trenucima kada je državni vrh činio velike napore na njihovom poboljšanju i stabilizaciji. Osim toga, objektivno je pružena pomoć ekstremističkim i prema Srbiji neprijateljski raspoloženim snagama u tim državama, što je tamošnje vlasti, nama inače naklonjene i spremne za saradnju, dovelo u nepotrebne teškoće.

Analizirajući gornje okolnosti, u ovom se organu došlo do zaključka da se štetne posledice po Republiku Srbiju ne mogu pripisati nemaru, nestručnosti, brzopletosti ili gluposti, mada ima mišljenja da je svemu tome reč. Pošto se ovde ne veruje u slučajnosti i koincidencije, došlo se do preliminarne ocene da se radi o zlonamernom postupanju jednog ili više nepoznatih počinilaca sa ciljem rušenja ugleda države Srbije i ugrožavanja njene bezbednosti i spoljne politike, pošto su objektivne posledice opisanog sleda događaja upravo takve.

U tom smislu predlaže se bezbednosna i kontraobaveštajna provera lica koja imaju ili su mogla imati uticaja i/ili ovlašćenja na aktiviranje gorepomenutih poternica i zahteva za izručenje ova četiri lica, mada su mogla i morala znati kako će se to završiti. Ovaj organ smatra da postoje osnove za sumnju da su nadležni organi vlasti infiltrirani po licima koja objektivno rade na štetu države Srbije i njene vlasti, čime god to ta lica subjektivno opravdavala. Ovaj organ skreće pažnju gornjim naslovima da bi izostanak potrebnih i preporučenih mera mogao dovesti do daljih ugrožavanja bezbednosti i ugleda Republike Srbije, što bi moglo imati ozbiljne posledice.

Imajući u vidu moguću političku štetu od izvršene diferencijacije, a u datim političkim odnosima i objektivnim okolnostima, procena je ovog organa da predložene mere budu diskretne i neprimetne u smislu kadrovske politike i da se stranački interesi uveravanjem umire i ako treba kompenzuju odgovarajućim ustupcima na drugim poljima.

Belešku dostavljam gornjim naslovima na uvid i dalju nadležnost.

Završeno u 14:30.

Načelnik Uprave za razlikovanje ispravnog od pogrešnog

(potpis nečitak)