Dirižabl

Nije da ja sad imam nešto protiv letelica lakših od vazduha, kakvi su baloni i dirižabli. Naprotiv: pametni ljudi iz aeronautičke struke kažu da ti cepelini imaju budućnost, možda čak i u transportu. Najnovije tehnologije izrade raznih tkanja, aerodinamička istraživanja i razvoj fotoelektričnih sunčanih ćelija obećavaju. Vojna uloga dirižabla (to se tada zvalo i „vazdušna lađa“) neslavno je okončana pronalaskom borbenog aviona; civilna uloga u katastrofama kao ona u kojoj je „Hindenburg“ izgoreo (tada su ih punili vodonikom). Tek kasnije su se pametni ljudi setili da to i nije bila tako loša ideja. Ovaj izraelski uređaj jedan je od pokušaja da se dirižabli ponovo iskoriste za nešto korisno: špijuniranje iz vazduha.

Razmotrimo pre svega osnovno pitanje: šta će Srbiji mogućnost satelitskog snimanja? Sve mi se nekako javlja da ih je neko tada izradio, dok su bili manično opsednuti Kosovom (nešto malo više nego danas). Kao: sada ćete iz svemira videti šta Tači smera, sve sedeći u kabinetima. Mi nikada nismo doznali stvarne kapacitete tog izraelskog satelita (upravljivost prema potrebama, rezoluciju slike, vrstu slike, vreme isporuke podataka itd.). U jednoj neočekivanoj prilici sreo sam se sa Prletom Davinićem i upitao ga šta im bi da se u to uvale. Kaže čovek da su svi imali neki svoj interes, zaključno sa onima koje zanima istraživanje rudnog bogatstva. Dobro. Meni to i dalje liči na vaćarenje, oprostite na izrazu, a nisam siguran ni da će neka istraga otkriti da li se neko u to ugradio i koliko. Znamo, međutim, da izraelska vojna industrija ima tešku ruku i malo obzira. Kontekst je, dakle, veoma delikatan i miriše na korupciju, da prostite.

Sada smo se, za utehu, iscenjkali i stekli dva dirižabla i pravo na 500 slika. Da vidimo prvo te slike: slike čega i od kada? Koje rezolucije? Koje penetracije kroz oblake i šume? Kakva je razlika između tih slika i onoga što smo mogli da skinemo i sa Google Eartha? Šta ima na slikama i koja je korist od njih? Šta ćemo to doznati sa tih slika što ne bismo (sa manje para i više pouzdanosti) doznali poštenim staromodnim obaveštajnim radom na terenu i presretanjem komunikacija? I – kao najvažnije pitanje: zašto nam je to važno; kakva nam to opasnost preti, pa da nam treba ovako nešto? Mi, naime, nemamo procenu pretnje na kojoj bismo zasnovali spoljnu i odbrambenu politiku, kao i prateće obaveštajne ciljeve.

Da se vratimo na te nesrećne dirižable. Navodno bi trebalo da budu opremljeni modernom izviđačkom tehnikom: TV slika visoke rezolucije; noćna upotreba; infracrvena i termovizijska slika; i još ponešto, a sve to bi se prenosilo direktno, u realnom vremenu, do komandne stanice iz koje se dirižablom upravlja. Tu sad ima nekih problema: digitalna radio-komunikacija osetljiva je na ometanje, pre svega. Zatim, prenošeni podaci daju se presresti i snimiti. Ne znamo imaju li uređaji na dirižablu sposobnost penetracije oblaka i šumskog pokrivača. Konačno: dirižabl je letelica spora i teško manevriše, naročito u uslovima jačih vetrova. Mi ne znamo ni plafon (maksimalnu visinu leta) te vrste cepelina, što je važno: rezolucija slike opada s visinom, a najsavremeniju tehniku sigurno nećemo dobiti. Konačno – i ne najmanje važno – taj dirižabl veoma je ranjiv na streljačku vatru sa tla. Mogu odmah da zamislim nekog veseljaka sa jačom snajperskom puškom kako se zabavlja – i ode dirižabl. O malo jačoj artiljeriji (20 mm, na primer) i raketama i da ne govorimo.

Sve ove primedbe, međutim, ne odnose se na striktno civilnu upotrebu ovakvih letelica, svim njihovim manama uprkos. Sektor za zaštitu i spasavanje MUP i Predrag Marić obradovaće se ako ih steknu. Traganje za izgubljenima, šumski požari, poplave i ostale vanredne situacije pružaju odlične razloge za upotrebu ovakvih uređaja. Čak i obični policijski poslovi: potere, nadzor nad granicom, itd. mogli bi imati koristi od njih. Nešto mi se, međutim, ne čini da su te koristi bile od značaja u celoj ovoj priči. Ovo je počelo kao spinovana i „gasirana“ (rekli bi u Zemunu) priča na obaveštajno-političku temu koja je tada bila seksi: „ne damo Kosovo“ i ostala psihopatologija. Ni taj nesuđeni satelit, ni ovi utešni dirižabli neće im vratiti nikakvo Kosovo i neko ih je lepo izradio za velike pare, hvala lepo. Postoje i osnovi za sumnju da se tu neko i ugradio: znamo mi njih, znamo i Izraelce, a znamo i da kad neko kupuje nešto što mu ne treba za velike pare, tu nešto mora da smrdi.

Prle Davinić je, čujem, ovih dana izjavio da će na sudu „otkriti sve tajne“ iz „afere satelit“. Ajde i to da vidimo.