Divlji i pitomi

E, sad: to je pojava od ranije poznata i za svaku pohvalu. Šezdesetih su to radili po Americi, a naročito u Zapadnom Berlinu, Parizu: useljavali se u prazne zgrade, pravili tamo svoje kulturne centre i ostalo i bilo je opšte veselje dok ih pre ili kasnije policija ne najuri uz primenu sredstava prinude, jer će se tu sagraditi nešto stakleno i skupo; tržni centar, na primer. To se zvalo „squatting“, a akteri događaja „squaters“. Najuspeliji slučaj, pazite sad, bio je u Ljubljani krajem šezdesetih: tamošnji studenti uselili su se u napuštenu kasarnu u Metelkovoj ulici i to je bilo veselo. JNA se nije nešto ritala, a gradske su vlasti bile dovoljno pametne da ne prave scene. Reč je o baroknoj zgradurini u kojoj je bio i zloglasni austrougarski vojni zatvor. Metelkova je i dan-danas uspešan omladinski kulturni centar, a od vojnog zatvora napravili su hostel, sa sve onim pričnama i rešetkama na prozorima, ali čisto, uredno i udobno. Posle su isto uradili kad je propala fabrika bicikala „Rog“ (žalibože!): zauzeli su zgrade i iskoristili ih za nešto pametno. U Zagrebu su studenti i mladež hteli da izvedu isto u napuštenim objektima u Paromlinskoj, iza Glavnog kolodvora i u napuštenoj fabrici lonaca i šerpi „Gorica“ u Šubićevoj, kod Kvatrića, inače zanimljivom spomeniku industrijske arhitekture koji je trebalo sačuvati. Policija ih je – za račun novokomponovanih tajkuna – odatle uskoro najurila; Paromlinska je i dalje pustoš, a u „Gorici“ je poludivlji tržni centar koji donosi nekome pare.

Kasarna „Arčibald Rajs“ u Novome Sadu takođe je stara, čini mi se austrougarska, zgradurina koja bi se dala oživeti i upotrebiti u opštu korist, što su ta deca i htela. Onda su došli divlji i isterali pitome. Tu se sada postavlja nekoliko pitanja. Kao prvo, tu su kasarnu sazidali austrougarski poreski obveznici, kao što smo svi mi plaćali bivšu JNA i sve njene poduhvate, sa sve tom bazom u Željavama, odakle je, čujem, krenuo američki svemirski program. S kojim pravom Ministarstvo odbrane sada brani toj deci da objekat u propadanju oživi i upotrebi za nešto korisno? Dobro: razumem ja Šutanovca koji mora da plaća siromašnu vojsku i nabavlja joj stanove; ali ta je vojska (u svim svojim pojavnim oblicima) izgubila četiri rata i ne vidim zašto ne bi podnosila određene posledice. Ali ne: evo vidim da dva generala u penziji, svaki po devedesetak hiljada dinara, tuže državu i traže desetine hiljada evra odštete jer da im nije usmeno rečeno da idu u penziju, nego su samo dobili rešenja. Ta nemojte mi kasti, što kažu u Novome Sadu. Malo je onome Deliću koji se koleba između Voje Šešelja i Tome Nikolića i gnjavi nas u Skupštini devedesetak hiljada dinara penzije plus poslanička plata, nego bi hteo još sedamdesetak hiljada evra od nas! To se već graniči sa bezobrazlukom.

Posebno je nezgodno što ta akcija vojne policije pada baš nekako uz zahteve ekstremne klerofašističke i neonacističke desnice da se upravo to uradi i uz ponovljene vandalske napade na jedan drugi omladinski kulturni centar. Jedna ozbiljna vojska morala bi da razmisli i o tome – na čijoj je strani i da se ne bruka bez potrebe.

Zaista ne vidimo zašto država Srbija ne pokloni gradu Novome Sadu tu ofucanu kasarnu i drugim gradovima druge objekte koji propadaju. Usred Beograda stoje im te polupane zgrade SSNO još od 1999. umesto da se ili poprave ili poruše, pa da se sagradi nešto korisno. Ali ne: naša Vojska, ova kao i prethodne, ponaša se kao da njihove pare rastu na drveću, a beru ih mladi vojnici. Kad im čovek skrene pažnju da njih i njihove zamisli plaćaju poreski obveznici i da bi mogli o tome i da razmisle – oni se uvrede. Jer da oni nas „brane“ i „čuvaju“ itd. No ste nas i odbranili i sačuvali, Bog nas od vas i odbranio i sačuvao! Umeju da kasarnu nazovu imenom Arčibalda Rajsa, finog gospodina iz kriminalističko-tehničke struke, ali njegovu čuvenu knjigu da pročitaju i razumeju – to ne umeju.

Iz razloga svega gorenavedenog predlažem da se novosadska kasarna „Arčibald Rajs“ dodeli na trajno korišćenje gradu Novome Sadu i njegovoj omladini, da se tamo osnuje kulturni centar svim Novosađanima na korist.