Iznenađenjima nikad kraja. Dačić i Vučić prvo su se nedeljama skanjerali, izmotavali, kao fol jako razmišljali i kao čekali „bezbednosnu procenu“ za Paradu ponosa. U petak popodne svi su bili spremni: učesnici parade, Branko Ružić, Tanja Miščević, ta švedska ministarka, policija, BIA, Dveri, Obraz, Njihovi i navijači. Onda je Vučić u četiri popodne skupio svoj Biro za koordinaciju svega, pa su zasedali do pola osam. U međuvremenu su u javnost puštane buve (dresirane): te biće, te neće biti i tako nekoliko puta. Policija se ponašala kao da će biti, pa se došlo do zaključka da hoće.
U pola osam Ivica Dačić pojavio se na televiziji i rekao da neće biti. Nekako mi se čini da mu je Vučić kazao: ajde im ti reci, ionako si ih nazivao raznim imenima… Svi su slegli ramenima: šta smo drugo očekivali, mada nisu baš morali da nas maltretiraju. To uvek loše deluje kad neko ni da se pokaki, ni da ustane sa noše. E, uveče je par stotina aktivista i aktivistkinja proparadiralo gradom sa sve zastavama duginih boja itd, to već znate.
Da li je tu reč bila o organizovanom gerilskom potezu sa dobrom operativnom bezbednošću ili o nameštaljci – ne znam. Policije je bilo baš koliko je trebalo i sve se lepo završilo. U svakom slučaju, postignuto je nemoguće: Šta hoćete, pitaće one dosadne politički korektne birokrate iz Brisela: jesmo li imali Paradu ponosa? Imali smo. Jesmo li je zabranili, pitaće domaće klerofašiste i desničare; jesmo. Molim.
Ta nadasve zanimljiva situacija zaslužuje analizu. Da su Vučić i Dačić bili iskreni i – kao ranije – odmah lepo rekli da ne može i gotovo, izložili bi se gunđanju i mrštenju iz Brisela i od domaće demokratske javnosti. Da su stisli guzu i odobrili Paradu ponosa, pa šta bude, razočarali bi svoje birače sa desnice i Svetu Materu Srpsku pravoslavnu crkvu koja se na gejove iz civilstva jako mršti, dok za svoje ima hrišćanskog oprosta i razumevanja.
Osim toga, imamo tu stari i veoma ozbiljni problem: ko kontroliše ulicu? Policija je više puta pokazala da može da održi javni red i mir i da zaštiti živote i imovinu – ako joj se to jasno i iskreno kaže. Štogod vi mislili, policajci su svet bistar i osetljiv na nijanse. Znaju oni vrlo dobro imaju li političku podršku ili ne, o čemu su policijski sindikati više puta uverljivo govorili. Ovoga puta jedan od sindikalnih funkcionera (Lazar Ranitović, SSP) uputio je veoma zanimljivo otvoreno pismo, pre svega Ivici Dačiću. Ukratko: na čijoj ste vi strani, ministre, ako unosite sumnje među svoje potčinjene kolege policajce? Ne možete istovremeno nazivati LBGT populaciju raznim imenima, a onda od nas („golih i bosih… bez plaćanja prekovremenih sati“) tražiti da se žrtvujemo štiteći te iste koje vi prezirete. Policajce vlast voli da žrtvuje cinično i bezdušno, sve udvarajući se ekstremnoj klerofašističkoj desnici i uličnoj vojsci „navijača“, odnosno svojim biračima sa desnice. Zabrana Parade ponosa svaki put ohrabruje pomenute ulične armije: „mnogo smo jaki“, „jači smo od države“ (grafit na jednoj srednjoj školi na Zvezdari).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
