Tako je to kad te mangupi uzmu u mašinu, pa te rade – polako, meraklijski, bez žurbe, stručno. U svim disciplinama, zaključno sa skrivenom kamerom (televizijskom; ona druga kamera nije bila skrivena). Počnu izdaleka, pa se približavaju; eskaliraju na kapaljku; opkoljavaju oprezno i s leđa; čak i kad dođe do najtežeg ne udaraju u glavu, jednom zauvek i kraj; nego sve liči na rafinirano sadističko iživljavanje uz hladni pristup naučnih ekperimentatora – dokle mogu da idu dok subjekt ne podlegne.
Na izvestan način Ivica Dačić sam je tome kriv. Kao prvo, on je mogao i može to oglodavanje da prekine kad hoće. Zašto bi trpeo „praćke i strele sudbe obesne“ kad se sve može prekinuti pukom ostavkom? E, to je ovo drugo iz čega je nastalo ono prvo. Vlast, opaka droga. Ivica Dačić kanda je igrao „tropa“, kao u ajncu, razmahao se previše i sada ima da trpi mangupe dok ga rade.
Molim: je li se dva puta do besvesti cenjkao, ucenjivao, njuškao se sa kojekakvima, mirio sa Tadićem pa sa Vučićem? Prvo je isposlovao mandat ministra unutrašnjih poslova i jako se trudio da bude dobar ministar, što posle Dragana Jočića nije bilo teško; čak su ga i policajci zavoleli, što je bilo ravno čudu (sad ih ta ljubav prolazi). Onda je pomislio da može da iskamči još. Pustili su ga i postao je i premijer, osim što je i dalje ministar unutrašnjih poslova. E, tu je igrao „tropa“. Ulog prevelik, „na stolu kamara para“, što reče pesnik, a on – „tropa“… Ostali igrači onda otvaraju karte: onaj Lazarević; ono koferče; onaj Šarić; onaj Miša Banana; blekberi; imenjak Tončev? Šta ćeš sada, crni Ivice?
Mangupi su ga tako uzeli u rad; tabloidi doziraju, Miki Rakić sleže ramenima, Aca Vučić zaklanja se iza „institucija sistema“ (ni luk jeo, ni lukom mirisao), Toma ima pametnija posla i ne izjašnjava se. Nego, ‘ajde Ivice da svršiš to Kosovo, pa kad dobijemo datum za pregovore o priključenju, onda ćemo videti šta ćemo s tobom – zavisno od tvoje lojalne službe i „saradljivosti“, što kažu neki policajci. Vučić uzima sebi ono čime se Dačić progurao i čime je stranku ojačao: „borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala“. Vrh policije kao da se koleba na koga se kladiti, jer oni barem imaju smisla za to koliko je sati i odakle vetar duva.
Ima mišljenja da je Dačiću sada za običnu ostavku prekasno. Ima da zasluži pravo na ostavku, što reče moj drug Filip Švarm; da „ostavku odradi“, pak ćemo videti šta će biti. Skoro bi čovek rekao da se Dačić kandiduje za svedoka saradnika, daleko bilo, ako se sve što su mu našli dade dokazati.
A kada s njim završe, svaliće mu na leđa kosovsku frustraciju jer da je on to obavio. To što se Toma viđa sa gđom Atifetom nije važno, Tomu to spada formacijski, on to mora itd. Kada ga, dakle, oglođu do kraja ispljunuće ga i pristupiti davno željenom ukrupnjavanju političke scene. SPS bez Dačića možda pređe cenzus, ali za malo; ostale sitne stranke biće izlaktane sa scene; Aca i Đido dogovoriće se već.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
