Pre neki dan Corax nas je vozio do Milne na Braču. Na vrhu ostrva vidim zgarište od šumskog požara, relativno malo i ništa strašno. „Kanader“, kaže neko. Onda sam se setio šumskih požara u Srbiji ovog suvog i vrelog leta. Setio sam se i kako sam pre par godina gledao „Kanadere“ u akciji prilikom jednog takvog požara na Braču, jer sa Bogdanove terase vidi se Brački kanal: avion doleti, spusti se na metar-dva od mora, za manje od jednog minuta usisa pet i po tona vode, odleti, sruči svu tu vodu na požar i – divota. Taj C-215 (sada ima novija verzija – 415) je amfibijski vazduhoplov (sleće i na vodu i na pistu), a može da se puni i iz hidranta na zemlji, ako nema odgovarajuće vodene površine u blizini, ali to onda ide sporo – zavisno od propusne moći i pritiska vode. Ovaj ruski „Berijev 200“ koji su (oba komada) naši koristili takođe je odličan avion, ali se sporo puni iz hidranta.
Zašto ovo pominjem? Zato što su svi zaboravili da je SFR Jugoslavija (deco, nekada je postojala takva zemlja) imala šest „Kanadera“ C-215 i bili su od velike koristi. Jedan je pao, jedan je kanibalizovan za delove, a četiri su bila prodata Grčkoj 1997. godine; uz njih je išlo 13 rezervnih motora i 3500 raznih rezervnih delova. Cijena? Prava sitnica: 24,5 miliona dolara, što bi rekli u Alan Fordu. Ti su se avioni u trenutku raspada SFR Jugoslavije našli u Tivtu, pak su prebačeni na Batajnicu, a odatle stidljivo izvezeni Grcima sa lažnim oznakama i registarskim brojevima, sve leteći ispod radara. U Grčkoj je posle izbio skandal, jer je ispalo da je proizvođač, kanadska firma „Bombardier“ za 14 miliona nudila četiri novija modela (C-415). To se vuklo po sudovima, avioni su godinama propadali, pa se sve lepo zaboravilo, po levantinskim običajima: ko je klepio – klepio.
A ko je u SR Jugoslaviji klepio? Te je avione prodala – po urednim ovlašćenjima – firma „Target“ iz Kneza Miloša, prodavnica sportskog i lovačkog oružja, vlasnik Bruno Vlahović, bivši radnik SDB (upoznao sam ga jednom davno); najskuplje što su prodali pre tih aviona bile su lepe kranjske dvocevke. Iza celog posla bila se nadvila zlokobna senka Milana Milutinovića; ako se neko seća, on je bio „predsednik“ SR Jugoslavije, a pre toga istovremeno ministar spoljnih poslova i ambasador u Atini. Avione je JRViPVO nekako teslimio JAT-u; JAT je gunđao da nema para; a ko je tada (1992-1995) imao? „Kanader“ je skup za održavanje i (naročito C-215) težak za letenje; Crnogorcima su, međutim, bili od koristi – dok su bili u Tivtu. Hrvati su sebi kupili nove i od velike su im koristi svakoga leta.
„Kanader“ može da se puni sa veće reke i sa većeg akumulacionog jezera: treba mu 2000 metara uzduž i 70 metara popreko. Takvih vodenih površina ima oko mesta najnovijih letošnjih požara u Srbiji. Milana Milutinovića nikada niko nije pitao za to, kao ni Bruna Vlahovića; jeste „Vreme“ u jednom trenutku 2002, ali nisu dobili komentar. Vuk je pojeo magarca, a Peđa Marić i njegovi vatrogasci neka vide šta će. Da su te avione sačuvali, bili bi se isplatili višestruko: imali su obučene posade, rezervne delove i sve što treba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
