Kljukana dinastija (Teatar apsurda)

Sudija: Je li vam privatna tužba jasna?

Optuženi: Nije. Ako bi privatni tužilac bio ljubazan da je prepriča na malo jasniji način, ovo što sam dobio konfuzno je i neuređeno.

Zastupnik tužbe: Molim vas, sudija, ovo je bezobrazluk! Gospodin je prekršio pretpostavku nevinosti mog klijenta koji je svešteno lice, štaviše iguman! Napisao je da je on „zbrisao među Grcite sa torbom punom evrića“! Sramota! Naneo mu je strašne duševne bolove, povredio je njegovu čast i ugled.

Zastupnik odbrane: S dužnim poštovanjem, sudija, kolega izbegava temu. Tužba je neuredna i zahtevamo odbacivanje. Osim toga, pomenuta rečenica nije kršenje pretpostavke nevinosti, već očigledna činjenična informacija i kao takva nesporna…

Optuženi: Sudija, mogu li nešto da pitam?

Sudija: Izvolite.

Optuženi: Neke bitne procesne detalje valja razjasniti odmah. Zašto privatni tužilac nije prisutan?

Zastupnik tužbe: Opravdano je odsutan. Tu je punomoć, u spisu.

Optuženi: A gde je?

Zastupnik tužbe: U Solunu.

Optuženi: A šta će on u Solunu?

Zastupnik tužbe: Pa, ovaj, sedi u ekstradicionom pritvoru.

Optuženi: Iju! A zašto?

Zastupnik tužbe: Zato što su ga nevinog okrivili da je opljačkao udovice i siročad i sa narodnim parama pobegao u Grčku. Član 359. stav 4. u vezi stava 3. i stava 1. Krivičnog zakona Srbije.

Optuženi: Oh! A kako rekoste da se zove vaš klijent?

Zastupnik tužbe: Arhimandrit i iguman Simeon Vilovski.

Optuženi: Neće biti. On se zove Dejan Vilovski. Crkveni sud ga je pravosnažnom presudom raščinio i na tri godine isključio iz crkve zbog upravo onoga što sam ja napisao u listu „Danas“. Nije da mislim da sam ja tu nešto zaslužan. Uostalom, vladika Atanasije Jevtić izrazio se o njemu na još gori način od mene. Molim da ga ubuduće navodite sa njegovim mirskim imenom. Imam još jedno pitanje: a gde je drugooptuženi?

Sudija: Eto ga tu, pored vas.

Optuženi: Ne mislim na njega. Mislim na drugooptuženog iz predloga privatnog tužioca za plaćanje duševnih bolova u vrednosti od 500 000 dinara, Grujicu Spasovića. Gde je? Ako ne znate adresu, zapišite: Ambasada Srbije u Sarajevu, BiH, već petu godinu je tamo. Sudija, jeste li pročitali tužbu pre nego što ste je uzeli u postupak?

Sudija: Optuženi, pazite kako se ponašate…

Optuženi: Sudija, taj raspop Vilovski hoće od nas da uzme pola miliona samo zato što smo napisali i objavili belodanu istinu bez pravne kvalifikacije onoga što se nesporno desilo. To je učinio zastupnik privatne tužbe. Uostalom, kao što vi vrlo dobro znate, nije prvi. Malo mu je tih trista hiljada evra, ili misli da će ostati bez njih, pa da se na vreme potrudi da to nadoknadi…

Sudija: Optuženi! Opominjem vas!

Optuženi: Izvinjavam se, sudija.

Zastupnik privatne tužbe: Sudija, moram da sa ogorčenjem konstatujem da optuženi sa naročitom upornošću ponavlja krivično delo klevete i uvrede. Evo (maše novinama), u listu „Danas“ od 14. juna 2010. godine, na strani petoj, izašla je gnusna paškvila kojom se ponovo izvrgava ruglu moj klijent, predobri i prepošteni arhimandrit, protosinđel i iguman Simeon Vilovski…

Optuženi: Mislite građanin Dejan Vilovski?

Sudija: Optuženi!

Zastupnik privatne tužbe: A i pravosuđe se izvrgava ruglu! Evo, vidite, molim da uđe u spis!

Sudija (gleda novine): Kolega, ali ovo je kopija zapisnika sa glavne rasprave.

Zastupnik privatne tužbe: Ali ta glavna rasprava još nije održana!

Sudija: Biće, kolega.

Ovo je, dakle, bio pozorišni komad iz žanra zvanog „teatar apsurda“. Kakav crni Beket, kakav Jonesko; život piše drame. Upozorena nedavno na ovakve slučajeve očitog gaženja Zakona o informisanju i slobode reči, jedna Visoka Ličnost iz Ministarstva pravde ukratko je komentarisala: „Izgleda da vas novinare sudije nešto ne vole u poslednje vreme“. Pitajte kolegu Stojana Markovića iz „Čačanskih novina“, uostalom. On je najnovija, ali ne i poslednja žrtva: eto se gazda-Velja, domaćin, uvredio na humoresku. A kada je oklevetao novinare da mu seksualno uznemiravaju ovce, nije bilo ništa, iako je policija utvrdila da laže.

Hajde da razmotrimo verovatan ishod ovog dramoleta: prvostepeni sud za tren oka osudi „Danas“ i mene da platimo raspopu pola miliona; apelacioni sud to promptno potvrdi, kao u slučaju kolege Stojana Markovića iz Čačka i divota. Uostalom, ako je mene za tren oka osudilo samo zato što sam preneo reči izrečene za govornicom Skupštine Srbije, sve je dalje moguće. A onda, pretpostavimo eto tako, razgovora radi, raspop Dejan Vilovski bude pravosnažno osuđen za to krivično delo iz tog člana 359, st. 4. u vezi još i sa ovim i onim. Hoće li neko „Danasu“ i meni da vrati pola miliona (sa kamatama, naravno)? Kako? Res iudicata, kazaće fiškali.

Tako je to kad nas sudije ne vole; kad reforma pravosuđa uvede kod sudija želju da poboljšaju statistiku; kad se razlika između dobra i zla, između ispravnog i pogrešnog zamagli do razmera široke sive zone gde sve može. Ako sve može, može i goreopisana glavna rasprava bez prisustva opravdano odsutnog privatnog tužioca; pa, zaboga, sedi čovek u pritvoru zbog onoga za šta su ga „Danas“ i vaš izveštač „oklevetali“.