Ko će nas izdati?

To su tužne misli koje čoveka obuzmu kada čuje da se negde Tamo razmatra mračna ideja: da ugostiteljski radnici moraju, pod pretnjom sankcija, da prijave gosta za kog imaju osnovanu sumnju da je krenuo autom kući sa više od 0,5 promila alkohola u krvi. Ako takve izmene zakona budu usvojene (a ovde se svašta usvaja u parlamentu, kao što znamo), nastaju razni problemi, od kojih je onaj moralni još ponajmanji.

Dakle: većina nas iskusnih alkoholičara u stanju je da lokal napusti na sopstveni pogon i na dve noge, bez teturanja, glasnog pevanja pesama Harisa Džinovića, usputnih svađa sa osobljem i gostima, bez uznemiravanja prisutnog ženskinja i uopšte na način dostojanstven i trezven. Kako će ugostiteljski radnici znati ko je u stanju vršenja prekršaja iz Zakona o bezbednosti saobraćaja? Odgovor: neka kupe „Draeger“; neće valjda država da im ga kupi, skup je. Onda vas kelner, pošto ste platili šta ste konzumirali, ljubazno zamoli da dunete, molim. Pa, ako tamo piše 0, 51, upozori vas da uzmete taksi ili odete peške, a ključeve od auta da ostavite na šanku i dođete sutra. Opisani scenario verovatan je i biće uskoro moguć u raznim državama koje možemo da zamislimo. Švedi već razmatraju obaveznu ugradnju analizatora daha u automobile, pa ako ste pod dejstvom – vozilo neće da krene. Holanđani zabranjuju motanje džointa sa duvanom: isključivo indijska konoplja (canabis sativa) i derivati.

Znajući, međutim, gde i s kime živimo, zamislivi su i drugi scenariji. Parkiranje auta iza ćoška i demonstrativno zvanje taksija, a taksista neka se onda ljuti što je izvisio; ostavljanje ključeva na šanku i korišćenje rezervnih; korumpiranje i zastrašivanje ugostiteljskih radnika („Znaš kada ću idući put da ti dođem?“) itd. Pošto treba – makar i uzalud – verovati u ljudsku dobrotu i poštenje, nekako mi se čini da će kafansko osoblje ipak izbegavati da svoje goste cinkari saobraćajcima. Osim toga, to nije dobro za posao.

Tu smo sada već na moralnom terenu. Da se odmah razumemo: ja sam apsolutno protiv vožnje motornog vozila pod dejstvom i to sam dokazao, skrušeno podnevši četiri meseca bez dozvole (zbog 1,1 promila; bez drugih prekršaja koje i inače ne pravim nikad); svrha kažnjavanja postignuta je, hvala lepo. Uostalom, lakše je taksijem ili peške ako baš nije neki kijamet. Nekome ko vozi od 1965. uvek je lepo kada ga vozi neko drugi. S druge strane, prema dostavljanju i dostavljačima imam izvesnu moralnu rezervu, iako policijski posao bez njih nije moguć. Saradnička veza je neophodna, ali to ne znači da treba još i da je volim i poštujem. Urbana legenda kaže da je Gestapo u jednom trenutku za vreme okupacije zamolio Beograđane da više ne pišu dostave, jer su em uglavnom lažne, em ih je toliko da se ne mogu obraditi. Već mogu sa izvesnom nelagodom da zamislim nove generacije Čvorovića kako ispod oka merkaju goste u kafani, držeći spreman mobilni telefon: pa ako osoblje ne postupi, Čvorović hoće. Pritom će i da napakosti kelnerima koje ne voli, jer inače ne bi bio Čvorović.

Sa krivično-procesne tačke gledišta već vidim šta će se događati. Neka pijana budala napravi neko čudo i pokoru u saobraćaju; policija dozna da je pre toga sedeo u izvesnoj birtiji i tamo se uradio; policija onda prijavi osoblje zbog toga što nije prijavilo nesrećnika. Onda se kelner pojavi pred sudom i izjavi da mu čovek uopšte nije izgledao pijano i da ne može da se seti šta je sve popio; toliki gosti, ko bi to zapamtio… Šta sad s njim? Ajde dokaži mu da je znao. Pakostan sudija može da ga osudi i usput savetuje da ubuduće vodi evidenciju o tome šta je ko popio, je li usput i jeo i već to. Uostalom, dodaće sudija, ima tu fiskalnih računa na kojima sve piše, za svaki sto. Uzalud će nesrećni kelner objašnjavati da, kao prvo, on ne može na sve to da misli; kao drugo, da je to kafana, gde gost ulazi svojom voljom i na svoju odgovornost i da je – u krajnjoj liniji – svako odgovoran za svoje ponašanje u saobraćaju. Ko je odgovoran ako se neka budala napije kod svoje ili tuđe kuće, pa napravi neko sranje u saobraćaju? Domaćin koji ga je ugostio? Ukućani (ako ih ima) koji su ga takvog pustili na ulicu? Teško krivično-pravno pitanje.

Ljudski govoreći, greh je očigledno pijanog vozača pustiti za volan i to ljudi stalno pokušavaju da izbegnu. Znam konobare koji nežno sugerišu taksi; znam domaćine koji to isto rade sa svojim gostima; ima i onaj servis gde vas neko trezan odveze do kuće za male pare. To je, naravno, za svaku pohvalu i tako treba.

Ali, nisam siguran da bi ovakvo zakonodavstvo bilo dobro. Civilizacija se zasniva na slobodi izbora svakog od nas; podrazumeva se da ćemo razlikovati ispravno od pogrešnog i da ćemo imati razumnu procenu rizika. Većina savesnih vozača, kad već popije, voziće sporo i oprezno, na kraju krajeva. To treba podsticati, mislim opreznost i razumno ponašanje. Tu nikakve kelnerske dostave ne pomažu. Građanske vrline kakve su oprez i razboritost ne uteruju se blesavim zakonima. One nastaju kao plodovi uljuđenog društva u kome se od početka razlikuje dobro od lošeg, bez pitanja, bez objašnjavanja i bez prisile.