Kad budete ovo čitali, znaćete kako su lokalni izbori na Kosovu prošli; ja ovo pišem u nedelju popodne, sve slušajući vesti i TV emisije koje se time bave.
Kad se cela ta priča destiliše kako treba, šta ostaje kao zaključak? Prividni paradoks: srpski nacionalisti sa ekstremne desnice, DSS i kojekakvi obradovići, dakle „bojkotaška“ ekipa, našli su zajednički interes sa prištinskim vlastima, a na štetu Srba na Kosovu.
Naravno da Prištini odgovara da što manje Srba izađe na kosovske lokalne izbore, jer će ih tako manje biti u organima lokalne samouprave. Upravo to ovoga trenutka, dok ove redove pišem, objašnjava Miki Mihajlović kod Dragana Bujoševića, u emisiji „Stav Srbije“, ali to Đoka Vukadinović odbija da razume. Sva je prilika da se DSS i ostali „bojkotaši“ drže politike „što gore – to bolje“ na Kosovu. Njima sasvim lepo odgovara da budući gradonačelnik Kosovske Mitrovice bude Albanac, jer su Srbi bojkotovali lokalne izbore. Pitanje je samo šta oni očekuju: aneksiju Severnog Kosova Srbiji? Novi pobedonosni rat? Novu 1912? Ili nastavak sadašnje rovite situacije u kojoj lokalni umetnici bez ikakve kontrole troše i delimično zamračuju milion evra dnevno (to kaže Marko Đurić, savetnik predsednika Srbije)?
Ne dopustiti da se uzmućene vode slegnu i razbistre, to se javlja kao banalno i – kao i uvek u takvim slučajevima – razumno objašnjenje. Molim: pre neki dan se Momir Stojanović, predsednik Anketnog odbora Narodne skupštine za trošenje naših para na Kosovu, znojio i prenemagao u „Kažiprstu“, sve odbijajući da pre ovih izbora otkrije šta je taj odbor pronašao. Ako Bog i PPV (prvi potpredsednik Vučić) daju, čućemo i taj nesretni Anketni odbor, ali – tek kasnije.
Danas, međutim, „bojkotaši“ otvoreno prete ljudima koji bi da glasaju u Kosovskoj Mitrovici: prave kordone pred glasačkim mestima, ljude nazivaju „izdajnicima“ i prete – na radost Prištine, doduše samozatajnu i diskretnu, ali zašto ne kad to Prištini odgovara? Pa zar nije čudno to da je lakše Slobodanu Samardžiću doći na Kosovo nego Aleksandru Vulinu? Pa čovek je tamo dobrodošao, jer traži bojkot izbora; Priština to ne sme da traži, mada voli, ali ima ko će.
To što su se interesi Prištine i DSS podudarili, kazaće neko, nije tako jednostavno: razlikuju se motivi, kazaće ljudi. DSS i ostali nacionalisti, „parapatrioti“ (Marko Đurić) da se rukovode „izborom carstva nebeskog“, za razliku od Srba sa juga, koji da su „izabrali carstvo zemaljsko“. Može Đoka Vukadinović da izvodi besne gliste po TV emisijama do mile volje, ali Srbi na Kosovu misle da žive u carstvu zemaljskom, gde treba raditi, jesti, živeti u kakvoj-takvoj sigurnosti i blagostanju, dizati decu; živeti – ukratko. Za život, očigledno, razumevanja nema kod Đoke i ostatka DSS i ekstremne „nebeske“ desnice. Naravno da nema: oni lepo žive od prodaje „nebeske“ magle naivčinama i preprodaje te iste magle po profesionalnim „patriotima“ iz debelih džipova. Život se očito loše kotira među takvima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.