Munđosi i Mika Miš

Sad ja treba da napišem molbu, pa da je pošaljem poštom ili odnesem u poslovnicu Infostana, e da bi me oslobodili nečega što nisam ni tražio. E, gospodo munđosi – to neće ići! Na pamet mi ne pada da vas molim, takve bezobrazne i halave kakvi ste. Oni, munđosi, misle da smo zaboravili čuveni pokušaj pljačke od pre koju godinu, o kome je ovde u Danasu bilo mnogo ružnih reči. Ako vam onaj Švabo Alchajmer nije intervenisao na mozgu, sećate se da su majstori hteli da nas opljačkaju po sistemu APP (ako prođe – prođe). Bio je to klasični pokušaj protivpravnog prisvajanja tuđe pokretne stvari u vidu gotovog novca: direktnim kršenjem Zakona o obaveznim odnosima tražili su neke fiktivne dugove od 1999. na dalje, mada tu dugovi zastarevaju posle godinu dana. I to nije sve: u mom konkretnom slučaju tražili su 27 hiljada dinara „duga“. Sednemo tako Tanja i ja jedne večeri i otvorimo sve fascikle sa priznanicama koje su moji pokojni roditelji marljivo čuvali; bili su mudri ljudi i znali su s kim imaju posla. Poređamo sve priznanice od 1989. do toga dana i ispadne da smo sve uredno i na vreme platili. Odakle vam tih 27 hiljada, bando lopovska? Odemo u Četvrti opštinski sud, tada zadužen za izvršenja, da pitamo ima li kod njih nešto na našu temu. Dobre žene pogledaju i kažu: Infostan bi hteo od vas 87 hiljada „duga“. Samo neka oni hoće, kažemo mi i vratimo se kući. Naravno da im nismo platili ništa osim redovnih računa, zabole me onaj Basarin Crven Ray Ban i za njih. Naravno da se nisu usudili da nas tuže. Ali su se posle bestidno hvalisali da su neki jadni ljudi naseli i potpisali da će dug da plate na rate i tako se ukopali: to se onda smatra za priznanje duga. Rekao sam tada drugu Đidi da pazi šta radi, jer je to već za krivičnu prijavu. Nešto mi se javlja da je taj Četvrti opštinski sud tada ustupio pečat Infostanu, pa neka se oni bave.

Sada nam, kako čujem, preti nova opasnost: novi Zakon o osiguranju i izvršenju dopustiće angažovanje privatnih izvršitelja da umesto sudskih preduzimaju plenidbe imovine, sedanje na račune, fendovanje, itd. Već vidim bezvrate ćelavce kako dejstvuju; već slutim koliko će biti mito za koncesiju; već osećam radost budućih koncesionara i veselje pokvarenih advokata. A tek policajci kojima fali tezga da se potkrpe! Braćo i sestre u Hristu, tu će pasti krv, pazite šta vam kažem! U državi Srbiji ionako postoje samo tri industrije koje nešto zarađuju: državna služba, kladionice i Parking servis koji će uskoro zonirati svaki šor. Kad je već tako, zašto se neko ne bi ugradio i u sudska izvršenja? Situacija u sudstvu nam je ionako „neizbežna“, što reče onaj sekretar komiteta iz Srema za vreme kolektivizacije. A da privatizujemo i celo pravosuđe? Jezik pregrizao, Vasiću! Čim ti tako nešto padne na pamet, ima da se nađe neko da to i uradi.

Nije to sve, na našu žalost. Čitam u e-novinama nešto u šta se ostali mediji nisu upuštali: Infostan je rešio ove godine da te njihove račune više ne raznose poštari, kao oduvek, već da angažuju privatnu firmu Citymail. Neko iz e-novina pročačkao je malo tu stvar: ispala je katastrofa. Reč je očigledno o Miki Maus kompaniji sa 47 hiljada kapitala, jednim dućanom i nejasnim sredstvima za rad. Kompanija je tipična za pranje love: dve sojke-pinkuše, neki Ukrajinac i nekoliko lokalnih umetnika; traganje koje je čitalac e-novina iz Britanije preduzeo o svom trošku pokazalo je da je to opet tipična matrjoška (one ruske lutkice što idu jedna u drugu). Uostalom, nađite to na enovine.com, zanimljivo je. Pitanje je sledeće: ko se i zašto setio da angažuje jedva postojeću i već jednom bankrotiranu Mika Miš firmu da za račun grada Beograda raznosi račune Infostana na nekih pola miliona adresa, kad je to pošta uredno radila oduvek? Važnije je zašto, a s tim u vezi i ko; to je za javnog tužioca i policiju. Naglašavam ovde da je javni tužilac dužan da pokrene istražne radnje čim na bilo koji način sazna da je izvršeno krivično delo, pa i u pokušaju.

Druže Đido: evo ti se opet javljam preko novina. Ja sam dobro, što i tebi želim. Sve nešto mislim da bi trebalo obratiti pažnju na te tvoje huncute i ugursuze iz Infostana i njihove Objedinjene naplate. Mnogo su se, Đido, obezobrazili. Moglo bi – daleko bilo! – da ispadne svašta u smislu zloupotrebe službenog položaja radi pribavljanja protivpravne imovinske ili druge koristi sebi ili drugome. Ta korist ide iz narodnih para, a ti si ipak gradonačelnik i u stanju komandne odgovornosti. Već su jednom pokušali da nas pokradu, kao što znaš, ama su se provukli. Molim te da se zainteresuješ i ne zameri ako je nešto bilo.

Tvoj drug Miša.