Usred priča o rezanju javne potrošnje, dok su nadležni brojali koliko ima državnih službenika i službenih automobila (broje i dalje, ne brinite), Aleksandar Vučić opet nije odoleo radikalskom iskušenju jevtine demagogije. Negde je izjavio da mu je dosta više i tih službenih vozila sa „rotacijom“, nego će samo deset ljudi imati pravo na „rotaciju“. Rotacija je inače štamparska mašina na kojoj se štampaju novine i roto-romani, kako sama reč kaže. Vučić je mislio na ona crvena i plava bljeskajuća ili rotirajuća svetla i prateću sirenu, kojima dato vozilo dobija prioritet u javnom saobraćaju. Zato se to nekada u policijskom službenom jeziku lepo zvalo „prioritetski uređaj“.
Nije Vučić jedini koga to nervira, mada sa debelim zakašnjenjem: moj drug Ljuba Živkov već godinama traži da se prioritet dodeli jedino hitnoj pomoći, vatrogascima i policiji (mada policija i ne mora da žuri: uvek stigne prekasno). Veoma važna lica (srpski: VIP) mogu da se voze i u okvirima redovnog saobraćaja, što je bezbednije, a ne da se kurče, kao što lepo ilustruje primer onog službenog vozača Dragana Veselinova, ako se sećate. Šta ima tu da mi svirate svako malo i gurate se kroz crvena svetla, plašeći decu? Činjenica je da je MUP velikodušno delio ta svetla i sirene svima redom, jer se svaka šuša osećala jako važnom. U tom, opštem, smislu Vučić je u pravu. Pa gde je tu ta radikalska demagogija?
Evo gde: Vučić je odvalio „deset lica“ ne razmišljajući o kategoriji štićenih lica, kojih svakako ima više od deset i kojima je zaštita zaista potrebna. Molim: zaštićeni svedoci, policijski funkcioneri na delikatnim i opasnim poslovima (Roćko Milović, na primer, koji je morao da beži od kolega žandarma), štićena lica poput Brankice Stanković i još nekih, sudije i tužioci u opasnim predmetima. Ako – čak i po najstrožim i kriminalistički opravdanim merilima – nekoga država štiti i čuva, onda pratnja mora da ima i plava i crvena svetla i prateće sirene. Brankica piše u svojoj knjizi da ju je iznervirao policijski vozač što je uključio svetla i sirenu i prošao kroz crveni semafor, pa mu je zamerila. Čovek joj je lepo objasnio da ih od Novog Beograda prati sumnjivo vozilo.
Problem je, naravno, u tome što se atmosfera ugroženosti sistematski podgreva sa obe strane: policajcima je mnogo lepše kad rade obezbeđenje lica i objekata nego da jure lopove; svaka šuša misli da je ugrožena i da joj treba pratnja i zaštita, a Dačićev MUP od toga pravi industriju. Jedna temeljita analiza ugroženosti oslobodila bi mnogo ljudstva i vozila – kad bi to svima odgovaralo. Molim: po Zagrebu bez pratnje hodaju sudije vrhovnog i županijskog suda, razni javni tužioci, čak i ravnatelj policije MUP RH. Najgori primer je ubistvo zaštićenog svedoka Zorana „Vuka“ Vukojevića: njega je Jočićev MUP ostavio bez zaštite, jer on „nije hteo“! Nema zaštićeni svedok šta da hoće ili neće: njega duži država, hteo ne hteo. Zaista ugrožena lica ima da imaju zaštitu dok se stvari ne srede, ali da vidimo jesu li zaista ugrožena. Nisu skupa svetla i sirene; skupa je pratnja i to jako skupa.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
