Pod slovo „Z“

Razuman čovek ili stranka znaju ko im je protivnik – ako ga imaju, to jest. Ne rade mu o glavi, sve i kad ga imaju. Čim počnu da se prave spiskovi, to ovde odmah miriše na čuveno „slovo Z“ za koljačke trojke koje posle rade „noćom, kradom“ („Imam laku ruku, samo će se gicneš„). Spiskovi su uvek za likvidaciju, hapšenje, internaciju ili progon, najava da „kad dođe naše“ ima da se zna čija nana crnu vunu prede. Prvo se obavi „diferencijacija“ na „naše“ (može i veliko „N“) i „njihove“, nama tuđe. Pa se objave spiskovi: prvo onih 47, pa nevladine organizacije, pa mediji. Onda se pojavi neki „preki sud“ koji na prečac (zato se tako i zove) osudi na smrt ceo jedan Ustavni sud – za početak. Ustvari, nije to prvi put: javljali su se ti „preki sudovi“ i ranije po medijima kao usputna zanimacija, suklate i seoske lude. Svaka budala u današnje vreme može da se potpiše kao „Crna ruka“ (srpski: Black Hand) i da anonimno preti bilo kome, pa i Ustavnom sudu; to stalno i rade.

Druga je stvar, međutim, kad određene grupe na svojim autentičnim internetskim sajtovima počnu da objavljuju zlokobne spiskove. To su svojevremeno radili Šešelj i njegovi radikali, ali i drugi: od Hrtkovaca, pa preko RTS, do Vučićevog gnusnog zakona o informisanju. Praviti spiskove onih čija će nana crnu vunu da prede, čim dođu Naši da ih zabrane, raspuste, prognaju ili pohapse, znak je moralne niskosti i političke nemoći. Moralna je niskost očigledna; politička nemoć je nedostatak argumenata iz razloga najobičnije gluposti: da imaju pameti, bavili bi se politikom, a ne cinkarenjem.

Došlo je, međutim, takvo vreme da svaka grupa dokonih budala može sebi da dozvoli da proziva svoje sugrađane za „izdaju“, jer da ih „finansiraju albanska i hrvatska mafija“, konkretno tih osam listova i elektronskih medija; u nekima od njih s ponosom sarađujem. Posle onaj njihov neki kaže na radiju da tim medijima zamera što i njega ne zovu da kaže šta ima; a ko je pa on da bi ga zvali? Pritom se ti isti „Njihovi“ sve vreme zaklanjaju iza strašila Vladimira Vladimiroviča Putina, umesto da kažu: mi to mislimo i to je naš autentični stav; šta će im Putin? Ne treba im, jer ova vlast dirati ih neće sve i da se ne zaklanjaju iza Putina. Oni su, naime, idejno bliski; ti iz Aranđelovca samo glasno govore ono što ova vlast tiho misli, a ne sme da kaže jer se gradi „evropejska“. Ima ko će za njih da obavlja prljava posla; ko će rasterivati tribine mirnih i nenasilnih ljudi; ko će mlatiti parade ponosa; i, konačno, ko će otvoreno pretiti svakome ko se vlastima ne sviđa. Da nije tako, vlast bi tu bandu rasterala odavno i to se odnosi i na Tadićevu vlast takođe, ama su se oni iz nekog razloga te bande plašili. Ovako sada svaka ala i vrana može da vadi onu stvar na pristojne ljude, vređa ih i pljuje. Pristojni ljudi – upravo zato što su pristojni – neće da se parniče sa šljamom, za razliku od šljama koji hoće da tužaka pristojne ljude kad kažu istinu.