Politička korektnost

Nije smešno. Uskoro će se ovakva ili slična upozorenja čitati pre radio i TV emisija kao što se danas čitaju ona blesava upozorenja za farmaceutske proizvode. Koliko sam primetio, Mađari su pobedili u evropskom takmičenju u brzini čitanja idiotskih upozorenja uz reklame. Malo im je što se na svakom pakovanju nalazi taj isti tekst, nego još moraju da ga smandrljavaju i usmeno uz svaku reklamu. To vam je ta vaša Evropa, jebala vas Evropa, te vas jebala. Zašto se uz reklame za, recimo, slaninu ne čita upozorenje da je štetna po zdravlje na kardiovaskularnoj osnovi? Čitaće se uskoro, čekajte samo. Zašto se ne upozorava da je pivo štetno po raznim osnovama, uključujući i javni red i mir? Zato što je industrija piva moćna i tačka. Licemeri. Kad smo kod licemera: svim antifašistima, dakle pristojnim ljudima, čestitam Dan pobede, 9. maj, a anti-antifašisti neka jedu govna. Druga Jošku Broza pohvaljujem, nagrađujem, odlikujem i unapređujem zbog politički skandalozno nekorektne izjave koju je dao u emisiji „Problem“, kod Peđe Sarape. Joška je rekao da su ih malo na Blajburgu pobili, čim ih još ima ovoliko; ukratko. Joška je glasno rekao ono što mnogi tiho misle, ali se ne usuđuju da kažu – zbog političke korektnosti. Kao: ma svi mi to mislimo, ali nije lepo reći. Ali, zato Toma Nikolić može da kaže da mu nije žao Slavka Ćuruvije i bilo koga kome je u „Danasu“ objavljena čitulja (ili je to rekao Voja Šešelj; uostalom, nema razlike). Zato će, između ostalog, politički korektni izgubiti izbore od politički nekorektnih, jer su ovi poslednji barem iskreni, što se uvek pika. Politička je korektnost, dakle, društveno poželjni eufemizam za licemerje, pa se zato pretvorila u industriju – što je i bilo za očekivanje. U današnjem postmodernom sistemu vrednosti ta industrija radi kao sat, jer tu sve može i sve jednako vredi. Četnici i ustaše jednaki su partizanima, iz čega nužno sledi da su partizani najebali. Lijepi naš Blajburg, jesam li vam rekao. Onda su pre neki dan krenula politički nadasve korektna razmatranja na temu jesu li Osami bin Ladenu bila ugrožena ljudska prava prilikom onog incidenta tamo u Pakistanu. Na primer: nisu ga „mirandizovali“, što kažu Amerikanci, to jest nisu mu pročitali onaj tekst sa kartice koju svaki pandur u SAD ima u džepu, dakle da ima pravo da ćuti, itd. Pa je li bio naoružan ili nije, je li pružao otpor hapšenju i kako i da li su baš morali da ga ukantaju. Naravno da su morali, osim što su i hteli. Ko ga jebe, sam je izabrao još onomad. Valjda je trebalo da ga uhvate živog i odvedu u Gvantanamo, pa da njegovi dripci onda otimaju avione i taoce po celoj planeti sve dok njega ne ukantaju i pravosudno, što bi bilo sasvim normalno i izvesno. Tako je i Žarko Puhovski, koji je iz zvanja profesora političke filozofije sebe degradirao u pukog „političkog analitičara“, za vreme akcije „Sablja“ imao zamerku da su u vanrednom stanju u Srbiji „kršena ljudska prava“ lopurdi, narko-dilera, dripaca, gangstera, ukoljica, korumpiranih udbaša i policajaca i ostalog šljama koji je dopao pritvora s dobrim razlozima. To što su Koštunica i njegovi revnitelji posle dodelili milionske odštete svojim pajtašima i saučesnicima samo potvrđuje to što vam kažem. A politički korektni licemeri poput mog bivšeg prijatelja Puhovskog neka si zabiju ljudska prava tog ološa ravno u dupe, što reče pesnik. A Osamu bin Ladena je trebalo ukantati i ranije, uz sva moguća kršenja njegovih „ljudskih prava“. To je pitanje moralno, a ne pravno-fiškalsko i zato je politička korektnost obično licemerje.

Slične priče razvlače se i oko Voje Šešelja: te koliko je dugo u pritvoru; te je li to verbalni delikt ili nije; te i njegova ljudska prava itd. Pa, je l’ Voja godinama kukao da se dokopa haškog kazamata gde akrepe memla davi? Pa je l’ Voja glavačke zbrisao tamo doznavši šta se u Srbiji sprema? Ko je napušavao tužilaštvo, sud i sekretarijat i hranio ih govnima, na opšte veselje „svpskih vadikala“? Ko se branio sam i zato imao budalu za klijenta? Ko je sam sebe ukopao dosadnim knjižurinama (njih 115 do sada, valjda) koje nije pisao, ali se predstavlja kao autor? Najvažnije od svega: čija uračunljivost nikada nije ustanovljavana po kvalifikovanom psihijatrijskom konzilijumu? Neko drugi sa sličnim sindromom odavno bi zaglavio gumenu sobu u „Lazi Lazareviću“. Ali: Voja Šešelj je političar i nije politički korektno razmatrati njegovu uračunljivost. Treba li da navodim neke slične primere iz dalje i – pogotovo – bliže prošlosti? Ako se nekim slučajem desi da pređe neku granicu i napravi neki zaista psihotični skandal u sudnici i onda zaglavi ludnicu, postaće primer „političke zloupotrebe psihijatrije“. Ali, to se desiti neće: ovejani Hercegovac suviše je lukav. Tako sve nas ti politički korektni licemeri zajebavaju u zdrav mozak: tu se prorađuju rodne razlike i diskriminacije; tu se mršti na pušače; tu se izjednačava neizjednačivo (fašisti i antifašisti, četnici i njihovi saveznici ustaše s partizanima itd.), jer, zaboga! svi imaju ista prava, naročito ljudska; tu se upozorava na očigledno (kao da bi neko naškodio sam sebi ako ga oni ne opomenu, a ti koji bi sebi i naškodili opomene ionako ne slušaju). Nas se polako tera da sebe počnemo da smatramo za glupane, jer nas oni očigledno smatraju. E, pa ne može. Živela politička nekorektnost: budalama treba govoriti da su budale, lopovima da su lopovi, a licemerima da su licemeri.