Politika obećavanja

Sada, u demokratiji, obećanja su ostala kao osnovna valuta. Obećavalo se, doduše, i ranije: sagradićemo most, a i reku ćemo da napravimo ako nemate; sagradićemo vam školu, a ako nemate dece i njih ćemo da vam napravimo; itd.

E, sad: prošle smo nedelje imali priliku da obećanja uporedimo. Aca Vučić tajanstveno je najavio veliku policijsku akciju i svi smo pomislili da opet izvodi besne gliste, po svom običaju. Oliver Antić, pravni savetnik predsednika Republike, najavio je onda raskrinkavanje strašne finansijske afere od čega ćemo da se smrznemo.

Ispalo je da je policija u akciji „Grom“ zaista digla i prijavila preko 250 narko-dilera za jedan dan (biće još, kažu). Direktor Veljović stidljivo je dodao da tu ima i „huligana“ koji „nisu navijači, nego huligani“, kao da nismo od ranije znali da su i jedno i drugo i treće. Udvorički mediji odmah su osetili potrebu da dodaju kako je, eto, ta akcija delo Aleksandra Vučića, je li, a on se skromno i samozatajno osmehivao kao mačak koji je smazao slaninu. Hajde da se urazumimo: taj posao je obavila policija dugogodišnjim vrednim i temeljitim operativnim radom na terenu, frustrirajući se svakoga dana pasivnim otporom tužilaca, sudija i političara. Ako ima neke zasluge Ace Vučića, ona je politička: procenjeno je da bi od ovakve akcije bila veća korist (srpski: benefit) nego šteta – i kvit. „Navijači“, to jest „huligani“, dakle narko-dileri, ionako su ispali iz mode (pitajte onog Vavića iz „Alkatraza“) i Aca ceni da sada može da im se zameri. Stvar je, dakle, jednostavna i proishodi iz razumne političke procene.

S druge strane, najava Olivera Antića, kome deca već tepaju „ser Oliver“ (što je nezasluženi kompliment), rezultirala je skandalom i blamažom. Mislili smo da je prof. dr. Antić malo lukaviji politički lisac; ipak je osamnaest godina prosedeo uz koleno prof. dr Voje Šešelja kao njegovo poverljivo lice i saradnik na osetljivim zadacima. Desilo se, međutim, da Oliver Antić nasedne kao vlaška mlada na jevtini hohštapleraj nekakve „Antikorupcijske lige“ koja već godinama kokodače sa margina kriminalno-obaveštajno-tajkunskog polusveta na temu „borbe protiv korupcije“, bez dokaza i bez metodologije. Taj neki Domagoj Margetić (nekada vođa mladeži HDZ, ali to je najmanje što bih mu zamerio) zuji već godinama okolo i prodaje svoju maglu naivčinama koji nasedaju na svoju štetu. Naime, kad neko ustvrdi da je iz Srbije isisano „između jedne i jedanaest milijardi dolara“, pa onda „oprano“ preko Kipra na način nikada objašnjen – treba mu barem postaviti nekoliko logičnih potpitanja pre nego što ga proglasimo za borca protiv korupcije. Olivere, to vam nije trebalo.