Pouke Varšavske ulice

Reč je o čuvenoj Varšavskoj ulici u samom centru grada, pored Cvjetnog trga, gde je izvesni Tomo Horvatinčić (neki njihov Beko) namerio da izgradi poslovno-stambenu zgradurinu sa ogromnom podzemnom garažom, naravno, na šest nivoa. Reč je o istorijskom centru grada, pešačkoj zoni i dve-tri škole u blizini. Tokom imovinsko-pravnog natezanja stradali su stanari, vlasnici nekretnina i Mitropolija zagrebačka kao vlasnik najvećeg dela terena za koji je tužila državu. Neki stanari iz Ilice žale se da će im Horvatinčićeva zgradurina stići do tri santimetra od prozora, koji gledaju na unutrašnjost bloka (dobro ste pročitali: 30 mm!).

Horvatinčić se – kako sada vidimo – bio na vreme sporazumeo sa Skupštinom grada Zagreba, kako s vlašću SDP, tako i sa opozicijom HDZ (što mu je bilo lakše kao sponzoru stranke). Dobio čovek sve dozvole, ali se ispostavilo da su sporne tek kad je bilo prekasno: zgradurina raste, garaže su ukopane, čovek investirao.

Onda je, pre nekih godinu dana, trebalo napraviti prilaznu rampu garažama iz Varšavske ulice. E, tu su čestiti građani slobodnog kraljevskog grada Agrama pobesneli i došlo je do prvih sukoba sa zaštitarima koje je Horvatinčić unajmio (u proseku ih svaki put ima od 80 do 120 i svima radi taksimetar). Policija ih je tada razdvojila, a spor se našao pred upravnim sudom koji je do pre pet dana preživao parnicu i u petak ispljunuo presudu: sve su dozvole u redu. Već u četvrtak, kada je trebalo da se nastavi kopanje Varšavske, došlo je do novog sukoba građana i zaštitara, ali je ovoga puta uskočilo nekih stotinak pripadnika Specijalne policije i za jedan dan pohapsilo 151 lice, neke od njih i po tri puta. Naime, policija je počela da izdaje administrativna rešenja o zabrani pristupa Varšavskoj ulici na sedam dana, a posle toga odlučuje sudija za prekršaje. Građani su se, naravno, vraćali na lice mesta, užasnuti tom drskošću. Neki dr Lauc hapšen je tri puta: čovek živi u Varšavskoj, ordinacija mu je preko puta kuće, a oni mu izrekli zabranu pristupa.

Naravno da je nastao cirkus nebeskih razmera: među hapšenima su glumci Urša Raukar i Vili Matula, potpredsednik Skupštine grada Josip Kregar itd. U petak se oko dve hiljade besnih Zagrepčana okupilo ponovo, a organizatori su presudu upravnog suda nazvali „svinjarijom“. Ministar unutrašnjih poslova Tomislav Karamarko izjavio je da policija „neće dopustiti građanski neposluh“, što mu nije trebalo, jer je protumačeno kao korak ka diktaturi. U subotu je preko dve hiljade ljudi zviždalo pod prozorima i SDP (šefa stranke Zorana Milanovića nazvali su lažovom) i HDZ.

Tako Varšavska ulica postaje simbolom građanskog otpora korumpiranim političkim elitama, nešto kao naš Peti parkić ili Vero parking, ali na mnogo širem i većem planu. Svima je jasno da su u gradskoj vlasti Milana Bandića svi – i vlast i opozicija – ušli u posao sa Horvatinčićem; tu više nije reč o politici, nego o parama. Zvuči poznato? Luka Beograd? Autokomanda? Insajder B92? Mišković i Beko? Sada se zagrebačka gradska vlast Milana Bandića i njegovih partnera iz HDZ zafarbala u ćošak kao Paja Patak: u pohlepi su Horvatinčiću izdali sumnjive dozvole; čovek investirao i sada hoće svoje; ako mi zabrane gradnju u Varšavskoj, moraće da se sude s njim oko dozvola koje upravni sud smatra legalnim i važećim i da mu nadoknade neke ogromne pare i penale… Ako ne – imaju pobesnelo pola Hrvatske protiv sebe i moguću krizu ne samo zagrebačke, nego i republičke vlade. Hadezeovski ministri i Udruženje poslodavaca (kapitalista) već cvile kako je to oko Varšavske „loše za strane investitore i imidž Hrvatske“. Jeste. Loše je za one koji misle da se u „tranzicijskim“ zemljama sve rešava podmićivanjem vlasti, onima koji su se na takva obećanja primili.

Varšavska je ulica dobar znak: građanstvo je shvatilo da s kim ima posla – sa pohlepnim i ciničnim strankama, bilo na vlasti, bilo u opoziciji. Zvuči poznato? Taj famozni „građanski neposluh“, na koji se Karamarko s pravom naljutio, jedina je garancija opstanku bilo kakve demokratije u ovim našim Miki Maus državama. Stranke su izdale interese i glasove zagrebačkih i hrvatskih birača; prodale su se tajkunima za pare; jesmo li za to glasali? Koja je razlika između vas? Šta ste ono bili obećali? Ima li između vas neke razlike? U slučaju Varšavske, u slučaju Luke Beograd – nema. Na vlasti je samo jedna stranka, stranka ekstremnog centra i gladne guzice koja se pokriva jevtinim „neoliberalizmom“ i „neokonzervativizmom“, bednim smokvinim lišćem.

PS: Zahvalan sam Moči Petroviću, jer mi je skrenuo pažnju na jedan izvor koji protivreči mojim izvorima, a reč je o toj nekoj pravosudnoj petljavini oko pokojnog lista „Balkan“. Močin izvor je rekao da je u tome odigrala ulogu jedna druga sudija, takođe Jelena, ali ne i Milinović. U tom segmentu – dok ne vidim predmet – izvinjavam se čitaocima i gđi. Milinović; samo za to i ni za šta drugo.