Predizborni cirkus

Sve se obećava, sve same lepe stvari, brda i doline, avioni, kamioni, milioni. Stvarnosti tu nema, stvarnost je – da prosti vaše lice – nekako nezgodna za obećavanje. Naša politička klasa uverena je da se na osnovu stvarnosti izbori ne dobijaju; prazna obećanja – provereno! – rade radnju. Ko bi bio toliko lud da svojim glasačima kaže da je došlo do onih biblijskih sedam mršavih krava, da je đavo odneo šalu, da se iz toga može izaći – ali samo ako se zapne, pa se radi, štedi i vodi računa? Lako je bilo Čerčilu da 1939. svojim glasačima obećava „krv, znoj i suze“; Englezima je bilo jasno da je đavo odneo šalu i da je došlo do onog banatskog „E, sad, popo, budi čovek“. Ovi naši nesretnici, međutim, drže se onoga za šta misle da je recept proveren još u 19. veku: obećavaj sve; što luđe – to bolje; stoka će poverovati i u najstrašnije budalaštine, što veće to bolje. Eto, misle oni, Slobi Miloševiću to je uspevalo tolike godine, sve do kraja, a i tada mu je malo falilo da se ipak provuče… Pa kad je mogao on, možemo i mi. Sa Grčkom, Rusijom i Belorusijom se ne ujedinjavamo – ipak nismo toliko bezobrazni! – ali ovo ostalo, švedski standardi i to, uvek pali. Eto smo se kandidovali za Evropsku uniju. Hvala, Borise, kažu Toma i Aca, a sada ćemo vas mi naprednjaci uvesti u članstvo, ovi više ne mogu ništa, pukli su ko zvečka, mi smo budućnost. Ni ostali nisu drugačiji: eto se svaka ala i vrana kandiduje; ne da misle da će da pobede – mada tvrde da je to gotova stvar, kao muftija Zukorlić – već da sebi obezbede ucenjivački potencijal kasnije, na osnovu to malo glasova, ali svaki glas je dragocen, pa vi vidite…

To se najbolje vidi na predsedničkim izborima. Eto nama muftije, pa bezbolnog doktora Stankovića, pa Čede, pa Ivice, pa Jadranke Šešeljevice, čak i Mađari imaju svoga kandidata, a očekuje se i da poslovično sporovozni DSS konačno smisli koga će. I svi mrtvi hladni očekuju Andrićev venac, jer ako bi priznali da šanse nemaju – ispali bi lažovi i licemeri, što i jesu. Jedini je Ivica Dačić bio iskren: kandiduje se, kaže, da Boris i Toma ne bi napravili dvostranačku državu. Tako je: treba rasuti glasove da bi se došlo do drugog kruga, a u te dve nedelje videće se čija je krava sa sve ularom, samo da se dogovorimo, kao što smo se izvanredno uspešno dogovorili u leto 2008. A ostala boranija biće zadovoljna i mestima u upravnim odborima, ministarstvima, sudovima itd; ljudi su, dogovoriće se.