Prvo brak, onda ćirilica

Vladajuća koalicija levog centra u Hrvatskoj odlučno je protiv izmene Ustava; premijer Milanović nazvao je ovaj referendum „besmislenim i tužnim“; predsednik Josipović isto, mada finijim rečima. Nije izvesno da će se stav parlamentarne većine nužno ogledati u ishodu nedeljnog glasanja.

Evo zašto: ovaj referendum nametnula je i agresivnom propagandom izvikala kleronacionalistička desnica (HDZ, prateće stranke i udruge branitelja i Sveta Matera Rimska Katolička Crkva). To je ideološki korpus čvrst i disciplinovan: svaki seoski župnik (Feral Tribjun imao je uzor-model: fra Litre Puvalo) naravno da već danima propoveda, a tek u nedelju na misi… „Nosilac aktivnosti“, dakle operativna struktura, javlja se u obliku Građanske inicijative „U ime obitelji“, finansirane dosta velikodušno i – kako rekosmo – poduprta od Crkve i desnice, ali i dela tajkunskih medija. S obzirom na okolnost da se ovaj referendum ne traži izlazni cenzus, dovoljno je da prosta većina izašlih izglasa šta želi.

A šta „U ime obitelji“ želi? Da se praktično zabrane istopolni brakovi, jer da nisu po Ustavu. Uzgred: premijer Milanović uzvratio je juče da će u Sabor poslati predlog zakona o „partnerstvu“, kojim će istopolne brakove samo nazvati drugim imenom. Antropološki gledano, imamo sada zanimljivu situaciju: mešani brak (po definiciji mog druga Lazara Stojanovića) brak je između muškarca i žene, mada je Franjo Tuđman imao drugačije mišljenje o tome (bio je srećan jer mu supruga nije ni Srpkinja ni Jevrejka). Istopolni brak, dalje, može biti etnički „čist“ (u Tuđmanovom smislu reči), ali šta ćemo sa brakom dvojice ili dve različitog etničkog porekla? Hoće li brak dva Hrvata ili dve Hrvatice biti poželjniji od mešanog?

Uozbiljimo se sada: nema ovaj besmisleni referendum nikakve veze ni sa porodicom, ni sa hrišćanskim vrednostima, ponajmanje sa moralom. Ovaj referendum pokazna je vežba Crkve u Hrvata i prateće šovinističke desnice, pokazivanje snage na irelevantnu, ali dobro podgrejanu temu predrasuda. Briga njih za gejove i gejke i njihove brakove; njima je do toga da političku levicu, zbunjenu i oslabljenu kakva je, potisnu i rastresu još više. Zoran Milanović upozorio je juče da je ovo samo „artiljerijska priprema“ za novu takvu referendumsku operaciju: zabranu ćirilice – prvo u Vukovaru, a onda i inače, svuda gde Srbi čine manje od pola stanovništva; do sada je trebalo 30 odsto.

Nije, dakle, njih briga za ćirilicu: njima je do toga da Srbe marginalizuju još više i zadrže ih kao „najboljeg neprijatelja“. Ako im ovaj referendum uspe, što ćete vi znati kad ova beleška bude objavljena, naredna ofanziva biće na ćirilicu – ni krivu, ni dužnu; ona je samo jedno pismo i ništa drugo. Nije ćirilica rušila Vukovar, ali to je druga i duža priča.