Ta, nadamo se metaforička, izjava turskog premijera Erdogana u Prizrenu („Dušanovom gradu“!) o Turskoj i Kosovu izazvala je neumerene, nervozne, čak histerične reakcije ovde. Kao prvo, mi ne znamo šta je tačno efendija rekao: javio se neki prevodilac sa turskog da na to upozori, ali sve je to sada prekasno. Turski ambasador (Crnjanski bi ironično rekao „kapućehaja“) pozvan je u MIP da ga prekonosiraju; Toma se zamrznuo (po drugi put) za buduće susrete, a Aca zahteva izvinjenje.
Pitanje je, međutim, zašto je Erdogan to uopšte rekao? Etnički Turci uglavnom su se iseljavali odavde u ovih 200 godina, u poslednje vreme uz podršku kosovskih Albanaca. Ostalo ih je jako malo na Kosovu i u Makedoniji, na žalost. Mora biti da je efendija mislio malo šire, istorijski. To je veoma zanimljiva tema. Idemo od početka: Kosovo da je bilo „srpsko“ (šta god to tada značilo) do 1389, smatra se nespornim. Onda nastupa taj izvesni otomanski intermeco koji će potrajati do 1912, kada Kosovo opet postaje srpsko. Da su se Osmanlije mnogo usrećile držeći Kosovo, pitanje je, kao što znamo iz istorije. Protiv koga je ratovao Skender-beg, najveći albanski nacionalni junak? Kome su kosovski (i drugi) Albanci uporno odbijali da plaćaju poreze, sve do kraja? Koliko je glava palo u potmulim gerilskim dejstvima, tada zvanim hajdučija kačaka, za to vreme? Čitajte, uostalom, Nušićeva konzulska pisma na te teme.
Onda je 1912. („Kumanovo za Kosovo!“) Srbija započela, hajde da kažemo, nastavak svog kontinuiteta na Kosovu, posle tog nesrećnog otomanskog intermeca. Nismo se ni mi mnogo usrećili, uostalom. Taj, sa turske tačke gledišta, srbijanski intermeco završiće se 1999. baš nekako kod tog istog Kumanova, pod čadorom NATO pakta, kad je Kosovo otišlo po nabavnoj ceni iz 1912.
Kosovo je Srbija, kliču naši rodoljubi; što glasnije, to očajnije. Kad Tajip-efendija kaže (ako je baš tako rekao) da je „Kosovo Turska“ i obrnuto, oni se na smrt uvrede i nadure. Onda krenu priče o „otomanskim ambicijama“ Erdogana i njegovog ministra Davutoglua, koji da obnavljaju otomansko carstvo, a tu prednjače austrijski „slobodari“ koji odmah stvar okreću na rasizam, što je Hajderovim naslednicima svojstveno. Sve su to, naravno, puste tlapnje i rasističke budalaštine: nikakvo novo otomansko carstvo nije moguće i to je jasno svakome, štogod Davutoglu pričao. Da li je Ataturkov zavet u opasnosti od Erdoganovih islamistvujušćih pristalica ili nije, to je za Turke da vide i odluče. To s Kosovom nema veze. Sve i da islamisti upropaste Ataturkovo zaveštanje – to opet s Kosovom veze nema. Predaleko je Ankara, građani.
Odakle onda ova histerija i „uzbuđavanje“, što reče ona gospođa na nekom radiju? Od toga što je Erdogan aludirao na viševekovnu otomansku vlast na Kosovu (i drugde, uostalom)? E, pa Kosovo je bilo njihovo taman koliko i naše, kad pogledamo hladno i bez nervoze. Kosovari su jedva dočekali da odu oni, pa onda da odemo i mi. Niko, međutim, nije pitao šta Kosovari o tome misle: je li Kosovo srpsko ili tursko? Odgovor slutimo – njihovo je.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
