Taman sam u nekim novinama pročitao da, eto, JAT niko neće da kupi, kad iste večeri na Fox Crime imam šta da vidim. Ima ona serija „Aerodrom“ (LAX) o aerodromu u Los Anđelesu, znate već. Glumi i ona iz „Dinastije“ Heder Loklir, ako je se neko seća; odlično očuvana, uzgred. E, sad: u tom nastavku na koji sam naleteo odmarajući mozgić pojavljuje se vazduhoplovna kompanija „Serb Air“; ima i neki logo, boje su zelena i žuta, avion je stari Boeing 727, prljav i ofucan. Ajde dobro, neka je to tako, ali piloti su čudo. Kasne pola sata, putnici već gađaju kabinsko osoblje kikirikijem (zašto me to podseća na JAT?), ne umeju da nađu ni terminal, a kamo li gejt (ulaz). „Kako uspevaju da pronađu Srbiju?“ pita neki aerodromski menadžer.
Najgore tek sledi: kapetan, kopilot i flajter su pijani kao gude, što neko primeti i prijavi. Upadaju u kokpit, pale motore i hoće da lete. Kontrola leta zabranjuje im, oni su zapeli i baš hoće; na kraju silom preskoče podmetače ispod točkova i krenu da rulaju uprkos izričitim zabranama iz kontrolnog tornja. Na kraju ih ta cura iz „Dinastije“ zaustavi automobilima, pa ih FBI pohapsi. Usput se ružnim rečima obraćaju aerodromskim vlastima, neobrijani su i uopšte prostaci. Tu curu iz „Dinastije“ vređaju na rodnoj i seksističkoj osnovi takođe, a ona je glavna za piste i uopšte letenje. Skandal prvog reda.
Dobro: navikli smo u međuvremenu da su Srbi već duže vreme „bad guys“ po kojekakvim filmovima, televizijama i knjigama. Imali smo one što kradu atomsku bombu, pa ih Nikol Kidman i Bred Pit valjda jedva spreče. Pa smo imali „novobeogradski gang“ koji je konza u Njuci. Pa smo imali trgovce oružjem takođe, narkodilere itd. Čak i u trilogiji „Milenijum“ Stiga Lašona imamo braću Nikolić, srpske gangstere koji reketiraju ugostitelje po Švedskoj i ubijaju po narudžbini. Ponekad nađu script writera i glumce koji sastave i odglume kakav-takav srpski jezik; ponekad pomešaju sa Hrvatima i Česima; uglavnom promašuju sve detalje, naročito lična imena i prezimena. Uostalom, ko nam je kriv? Sami smo im se namestili, pa nas sada deru kao Mujo jarca; a bilo je i vreme da na tom mestu odmenimo braću Ruse.
Sada smo dobili Serb Air sa aljkavim i pijanim pilotima koji krše sva pravila iz svih knjiga, sa kompanijskim bojama koje ne odgovaraju ničemu (ne kažem da je trebalo koristiti nešto nalik na JAT!) i uopšte smo opet ispali gola govna. Dobro sad: nije da nismo imali raznorazne avijacije u ovih dvadeset godina; jesmo; recimo onu „Operu orientis“, pa Stevu Popova koji je leteo kao da radi za Air America ili za Southeastern Aviation, pa onaj Air Tomisko; pa Tobacco Air Cargo; pa Congo Air Force; pa još neke, da ne idemo dalje, mada bismo mogli. Ali, ljudi su leteli trezni, poštovali propise civilne avijacije (dobro; uglavnom), švercovali doduše oružje za Liberiju, za Gadafija, za Kongo i kome je već trebalo, ali nisu padali niti ugrožavali bezbednost vazdušnog saobraćaja. Za opštu bezbednost je drugo: nisu bili nadležni.
Mora biti da još postoji Udruženje pilota civilne avijacije, ono što se nekada zvalo YUALPA (Yugoslav Airline Pilots Association), a sada valjda SALPA. Nekako mi se čini da bi to Udruženje trebalo da presavije tabak i da sastavi jednu žalbu, protest, producentima TV serije LAX. Ta sporna kompanija Serb Air jeste fiktivna, slažemo se, ali srpski su piloti predstavljeni na način neistinit, uvredljiv i klevetnički. Osnovana je pretpostavka da i ljudi iz civilne avijacije gledaju seriju LAX; naročito oni, znam ih. Zamislite sada za kakve sve sprdačine će srpski piloti biti meta; ljudi iz civilnog vazduhoplovstva imaju jak i ponekad žestok smisao za humor. Pošto mnogi naši piloti traže posao napolju, gde ima više para, zamislimo kakve će im šanse biti i šta će morati da istrpe. A o ceni prodaje JAT i da ne govorimo. Na stranu što će ime Serb Air biti isključeno za bilo kakvu buduću avio-kompaniju ovde, u Republici Srpskoj i na severu Kosova, iako lepo zvuči.
Bilo bi dobro da SALPA tuži producente TV serije LAX američkom nadležnom sudu za uvredu, klevetu, duševne bolove i izgubljenu dobit svojega članstva. To je stvar nadasve ozbiljna i tako se tamo u Americi redovno shvata; postoji onolika sudska praksa na te teme. Reč je o desetinama miliona dolara odštete – najmanje. Kolege piloti iz celoga sveta, uključujući i USALPA, rado će svedočiti u korist srpskih pilota: da su trezveni, uredni, pristojni, savesni i da poštuju sve procedure, što je istina. Osim toga, da spadaju među najbezbednije pilote civilne avijacije, o čemu svedoče statistike IATA (Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj). Uz takvu pripremu parnice, sva je šansa da će producenti TV serije LAX ponuditi velikodušnu vansudsku nagodbu: evo vam nekoliko desetina miliona dolara, pa da se razlazimo u miru i prijateljstvu, ljubavi i razumevanju i uzajamnom poštovanju. Tako bi SALPA i njeno članstvo bili obeštećeni, utešeni i zadovoljeni.
E, tu dolazimo na početak ove beleške. Ako i kada bi SALPA uspela da inkasira pomenute novce – bilo od nagodbe, bilo od sudske presude (koja bi im dodelila mnogo više) – onda bi mogla da se pojavi kao mogući kupac sadašnjeg JAT; cena će ionako padati, jer u to niko normalan neće da uloži pare. Tako bi JAT konačno dospeo u ruke trezvenih ljudi koji o civilnoj avijaciji barem nešto znaju. Da nešto, mnogo! Pa makar ga kasnije nazvali i Serb Air; bilo bi pošteno.
Uzgred: nema teorijske šanse da naš pilot uđe u kokpit pijan. Oni se pre letenja, ako su već pod dejstvom, nadišu kiseonika i najedu čokolade, pa alkohol ode.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
