Slučaj Mileta Dodika

Pustiš pevca na prag, popeće ti se na glavu, kaže narod. Odakle ovim našim političkim umetnicima Mile Dodik? Zašto su ga pustili na prag? Zašto ga vodaju okolo, skidaju gaće i ljube se, pokazuju ga na stranačkim i predizbornim skupovima, drže ga pored sebe na tribini, posećuju ga svako malo? Nije čudo da se obezobrazio, arogantan i nepristojan kakav je već.

Mile Dodik je – da to odmah razjasnimo – predsednik jednog entiteta u izvesnoj susednoj državi. To što u tom entitetu ogromnom većinom žive etnički Srbi – posledica je izvesnih istorijskih događaja o kojima i mi i haški Tribunal sve znamo, hvala lepo. Iz te etničke okolnosti Mile Dodik kao i svi oni pre njega, počev od Radovana Karadžića čiji je Mile naslednik, izvlače svoje veoma sumnjivo pravo da se mešaju u unutrašnje poslove Republike Srbije, susedne suverene države. Dobro: mešao se i Milošević itekako u unutrašnje poslove Republike Srpske (o BiH da ne govorimo!), ali na pogrešan način, što je druga priča i što ne daje Dodiku pravo da se lakta u srbijanska posla, sve živeći u Laktašima, BiH.

Mile Dodik je ovih dana prevršio svaku meru: počeo je da se meša u sastavljanje te neke buduće vlade u Srbiji, jer da se njemu ne sviđa da Čedomir i LDP eventualno u tu vladu uđu. Mile je indigniran i užasnut jer njega ne pitaju kad sastavljaju vladu, a umeju da ga vodaju okolo kao međeda. On ima primedbe na Čedomira (imam i ja, pa šta, mada sam državljanin Srbije): te Kosovo, te ovo, te Republika Srpska itd. Nešto se ne sećam da je Mile Dodik, biznismen iz Laktaša, imao primedbe na propise o „nacionalnoj nivelaciji“ iz 1992-3, kada su profesori univerziteta, primarijusi, lekari specijalisti i ostali ozbiljni stručnjaci dobijali metlu u ruke da čiste ulice jer su, kako da vam objasnim… druge vere i nacije, je li. Ne sećam se ni da je politički istupio povodom masovnih zločina i etničkog čišćenja. Znam, znam: Mile je više puta rekao da je spasavao pojedince, pomagao im itd; to je lepo i dobro i to je ljudska dužnost, znamo. Ali: Mile Dodik je političar i trebalo bi da se odredi oko tih neprijatnih tema, a ne da svoje „srpstvo“ tako pragmatično i bestidno komercijalizuje, sve igrajući na Koštuničinu čuvenu „simetriju“ Kosovo – Republika Srpska i ljuljajući čamac svaki put kad se pojavi neki razuman i konstruktivan pristup. Pretio je otcepljenjem i referendumom; video je da srpska blesava politička klasa tu maglu kupuje.

Mile Dodik je pre svega politički hohštapler, munđos koji šiša svoje i tuđe ovce kako god zna – jer mu se to dopušta. Zašto je Borisu Tadiću toliko mio i drag, ne znam; možda je Mile simpatičan tata-Ljubi i čika-Risti. Sada je, međutim, trenutak da Vučko Jeremić, i dalje ministar inostranih poslova, pošalje u Sarajevo svom kolegi iz BiH jednu protestnu notu zbog detonacija Mileta Dodika i mešanja u unutrašnje poslove susedne i prijateljske države. Ne mislite valjda da će on to stvarno uraditi? Neće, jer se oni prepoznaju:

„Svetli mu se u mraku cigara,

Ja poznajem mojega drugara“.