Hrvatska policija pohapsila je prošle nedelje desetak državnih i diplomatskih činovnika, a očekuje se još hapšenja, zbog prodaje krivotvorenih pasoša raznim licima odranije poznatim organima. To je nama ovde veoma zanimljivo, jer je reč o praksi koja traje već dugo. Uredne hrvatske pasoše sa svojom slikom i tuđim imenom imali su: Semjon Mogiljevič, ruski mafijaš, Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović, Sretko Kalinić, Miloš Simović, Luka Bojović, Vlada Budala Milisavljević i čitava galerija sličnih bezbednosno interesantnih lica različitih nacionalnosti i državljanstava.
Bruka je pukla prvi put u Konzulatu Hrvatske u Mostaru, negde 2000. kada je otkriveno da je 900 pasoša prodato raznima. Uhapšen je konzul, a ti pasoši su kompromitovani kad je MUP Hrvatske poslao njihove serijske brojeve na sve strane. Zato je Ulemek taj mostarski pasoš i ostavio u Beogradu kad je pobegao. Izgleda da je ova najnovija afera s pasošima krenula iz Španije, pošto su uhvaćeni Luka Bojović i drugovi – svi sa hrvatskim pasošima. Krenulo se po serijskim brojevima, a sve ostalo bilo je jednostavno.
E, sad: lažni pasoši (soške, šare) dele se na falsifikovane i autentične. Razlika je važna: jedno je kad vam umetnik uradi pasoš tako što na nečiji tuđ pažljivo stavi vašu sliku; drugo je kad vam korumpirani činovnik u konzulatu ili na policiji izda pravi pasoš s vašom slikom i tuđim imenom. Taj činovnik, ne zaboravimo, može to da uradi i po naređenju načelstva; imali smo i takvih slučajeva… U Zagrebu i Sisku, na primer, u tom kontekstu se pominje Vladimir Milanković, trenutno pred sudom zbog ratnih zločina u Sisku, kad je bio zamenik načelnika Policijske uprave. On je bio blizak sa Ulemekom i Zvezdanom; viđani su zajedno, a imali su i razna ortačka posla. Kod nas je ta priča izašla u javnost još dosta davno, kad je u kontekstu ubistva u kafiću „Nana“, marta 1990, otkriveno da je pokojnik, Andrija Lakonić, imao nekoliko pravih pasoša sa svojom slikom i tuđim imenima; dala mu Udba, pa je posle zbog toga bilo raznih neprilika za razne ljude. Osim toga, mi još ne znamo s kojim pasošima su Bagzi Milenković i ostali zaverenici pobegli iz zemlje posle atentata na premijera Đinđića… Taj je fenomen, je li, naravno nadasve neprijatan za policijske i diplomatske službe zemalja u kojima se dešava, pa o tome nerado govore. Uostalom, i Miladin „Milion“ je dobio putni list da pobegne iz Amerike, protivno svim propisima.
Ovaj slučaj španskih hapšenja ponovo nas podseća na „oružano bratstvo i jedinstvo naših naroda“, kako je pisalo na onom zidu u gradu Visu. Tu je, građani, reč o parama: ako mafija na heroinu i kokainu ubira profite koji se mere hiljadama procenata – pasoši će se već naći. Proizvodnja krivotvorenih pasoša postala je – očito – unosna industrija, u hrvatskom slučaju naročito omiljena u zabitim konzulatima po BiH, ali i inače. Bez brige, biće toga još.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
