Šta sve mogu stranke

Dakle, jednoga dana, kad su već počeli da izdaleka slute kako sve to neće dobro svršiti, pa su se prozlili još više, taj antipatični portparol „stranke“ na pasja kola iskleveta i izvređa dnevne novine „Blic“: te su izdajnici, te su špijuni, te su ovakvi i naročito onakvi; ukratko – gola govna. Valjda su bili objavili nešto što se JUL-u nije dopalo. Ovi iz „Blica“ kažu: a, jel' tako? Ima i za tebe Ivane Markoviću sud i zakon, pa će se objasnimo; presaviju tabak i tuže portparola za klevetu i već što ide. Parnica se u nereformisanom pravosuđu naravno povlačila desetak godina. Reformisano pravosuđe ovih dana konačno donese presudu kojom taj Ivan Marković bude oslobođen, jer da je te svoje svinjarije odroktao u svom svojstvu portparola dotične stranke. Lepo.

Tu smo se sada našli u zanimljivoj situaciji. Oklevetanim i ispljuvanim kolegama iz „Blica“ sada preostaje da za klevetu tuže stranku, ako dobro shvatam, jer je taj nesrećnik bio tek portparol. Postoji li još ta stranka, čije ime ne želim ni da napišem, nije sasvim jasno: predsednica negde je daleko. Tu i tamo se pojavi poneka antipatična sojka na mestu portparola, ama jako retko. Sve i da kolege iz „Blica“ sada tuže stranku, pitanje je: prvo, da li je to dopušteno; drugo, ima li tu neke imovine iz koje bi se naplatili, pod uslovom da dobiju parnicu i izvršnu presudu za desetak godina, u šta nismo sigurni. Tužiti političke stranke čini se kao posao rizičan i ne baš izgledan. Evo je i u Zagrebu Ured za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminala (USKOK) krenuo da tuži HDZ kao stranku, tj. pravno lice zbog korupcije i pronevera, pa su na zadnje noge stali razni pravnici i profesori, ali nije im uspelo da stranku odbrane. Ishod se sa nestrpljenjem iščekuje, mada će to potrajati.

Važno je sledeće: ova oslobađajuća presuda Ivanu Markoviću može da postane sudska praksa. Šta ako stranke počnu da huškaju svoje portparole, balkanske krvoslednike na novinare i novine? Ionako nas deru kao Mujo jarca; tek sada ćemo videti svoje. Mene je jednom davno (1991.) za klevetu tužio SPS, ali su se ubrzo avizali i odustali od tužbe, na moju žalost. Sada – ako ovo sa tim Markovićem ostane ovako – stranke će moći preko svojih portparola da nas pljuju i rezile do mile volje – nekažnjeno; mi im nećemo moći ništa na sudu. Ostaje nam, dakle, javna polemika, što nama savršeno odgovara. Imamo i mi pogan jezik. Ali u tom slučaju potrebna su poštena pravila igre. Drugim rečima, da ne može svaka šuša i šušumiga da nas tužaka zbog javno izrečenih vrednosnih sudova. Ne mislim ovde samo na razne portparole, megafone i savetnike za odnose s javnošću ; mislim i na stranačke aktiviste, simpatizere i navijače. Pa ne tuže oni nas kao obični građani; oni se parniče zbog sopstvenih političkih lojalnosti i stavova, dakle u svom svojstvu političkih lica. Ako neka budala širi okolo razne sumanute i slaboumne teorije zavere, pa tako od sebe napravi predmet sprdnje, on odmah tuži za klevetu, kao što vidimo iz najnovijeg nastavka prejezovitog žitija Petra Lukovića. Verovanje u teorije zavere i razne belosvetske antisrpske ujdurme politički je stav, pak je prema tome zaštićen, jel' tako?

Kad smo kod toga: nekim čudom je vaskrsnula tužba onog raspopa Dejana Vilovskog protiv „Danasa“ i mene; tužba je bila preko volje odbačena, što već dovoljno govori o njenoj imbecilnosti. Sada se odjednom pojavljuje ponovo, a da tužene stranke nisu dobile eventualno rešenje iz apelacije; samo poziv za suđenje. Sada ćemo da ponovimo krivično delo i to sa naročitom upornošću: taj građanin Dejan Vilovski, koji ne sme da koristi crkveno ime Simeon, jer je iz Crkve izbačen, sada pod tim nevažećim imenom opet tuži „Danas“ i mene, jer da smo rekli da je on klepio torbu sa nekih 360.000 evra namenjenih udovicama i siročadi i s tim novcima pobegao u Grčku. Zbog tog podviga crkveni ga je sud osudio i izbacio iz hrišćanske zajednice.

E, sad: ima tu jedan detalj. Politička i medijska logistika bivšeg vladike Artemija, čiji je Vilovski bio operativac i poverljivo lice, vodi svoje akcije preko leđa „Danasa“ i moje malenkosti; principal advokatske kancelarije koja veselog Vilovskog zastupa potpisnik je čuvenog apela za podršku i odbranu Artemija. Iz nekog razloga sud opet prihvata da postupa po tužbama bezobraznim i slaboumnim. Molim vas, taj Vilovski sedi u Grčkoj i na pamet mu ne pada da se sa nama suoči pred sudom svoje države. A da mi krenemo da se branimo kao Ivan Marković? Kao, mi smo portparoli stranke pristojnih građana Srbije čiji je stav da se ne sme krasti?