Sumnjiva lica

Bogdan Pušić, pametan i pošten policajac (kažu mi moje saradničke veze), učinio je jedino što je – kad je već takav – mogao: suspendovao je sam sebe i sada čeka da Unutrašnja kontrola proveri njega i tabloide koji ga olajavaju iz sve snage, pa da vidimo ko je tu u pravu; obe strane ne mogu biti. Njegov šef Roćko Milović, načelnik Uprave kriminalističke policije, ćuti; možda je to jedino što može. Direktor Veljović dočekao je da ga prate i slikaju dok sa ženom ide na neku svadbu, valjda, a tamo je i neki „narko-bos“ Osmani, pa da se onda pripoveda kako su se njih dvojica sreli u toaletu i na koliko dugo. Ako je Osmani zaista „narko-bos“, odakle on na slobodi u hotelu „Zira“? Otkad direktor policije ima tako nežna osećanja za slobodu štampe, pa ne tuži taj neki smećetisak za očiglednu klevetu? Ljudi su za mnogo manje osuđivani na debele naknade kojekakvim duševnim bolesnicima.

Sve je to, drugovi i kolege, braćo moja u Hristu i sestre slatke, od politike za koju se svi nadležni zaklinju neumorno da će je iz policije proterati. Zna dobro direktor Veljović da ni ti tabloidi ne štampaju svoje objavljotine tek tako, sami od sebe: neko ih je podbrcnuo, namignuo i pokazao okom. Oni ionako ne pitaju „zašto?“; oni pitaju „koga?“ i „pošto?“. Oni imaju investitore i naručioce radova; izvode ih sami, vidimo i kako, a to nije ništa novo: srbijanska je politika odavno tabloidizovana. Ako direktor ne tuži, jedini mogući zaključak je da zna ko mu smešta.

Upitan, na primer, o „fingiranoj aferi prisluškivanja“, direktor Veljović kaže da još nije „od nadležnih“ dobio podatke o tome ko njemu i UKP smešta takve svinjarije, a i svinjarije su sasvim tabloidno zaboravljene, kako to već sa svinjarijama ovde biva. A ko su, molim lepo, direktore, „nadležni“? Neće da kaže jasno i otvoreno, nego da se mi prisetimo. Pa, nema tu mnogo kandidata, nemojmo se zajebavati. Ako neko zna o kome je reč, to može – i mora! – da zna Veliki Koordinator kojega je koliko juče El Presidente nahvalio onoliko: te on je Acu Vučića postavio na to mesto; te Aca jedini zna, hoće i može da se izbori s korupcijom itd; te on ima njegovu potpunu podršku; itd. Taj isti Aca, međutim, otvoreno će reći da mu nijedan od predloženih kandidata za novog direktora BIA ne odgovara, pa se zato skanjera s odlukom. Dobro, bre, Aco: pa ko je do sada koordinirao i sedeo na svim sastancima sa svima relevantnima iz bezbednosno-obaveštajne zajednice? Ti ili mi? Štogod mi o BIA mislili (ja nisam nešto oduševljen, ali ko mene pita?), to je ipak važna organizacija; nadam se samo da nije nevladina organizacija, kako bi neki pomislili. Uostalom da je Vladina, našao bi se i direktor bez ovih izmotacija i prenemaganja.

Iz svega ovoga jasno je da se tu vode izvesne podzemne i potmule bitke oko policije i BIA. Dobro: nije prvi put. Ali, ako Boga znate, nemojte to da radite javno!