Tablice i ostalo

Kao prvo, niko se nije setio da naša latinična slova sa dijakritičkim znacima (Š,Đ,Č,Ć,Ž) nisu kompatibilna sa određenim važnim kompjuterskim softverima. Kontrolori parkinga tu su manji problem: ukucaće S,D,C,C ili Z, kao što ste i vi ukucali u vaš mobilni telefon i sve je u redu; slaba je verovatnoća da će se u istoj zoni naći dva auta – isti grad i broj, a jedan sa ĆĐ i drugi sa CD. Sve i da se nađu, nije neka šteta (ionako nas deru za to parkiranje). Veća je šteta, međutim, ako jedan od dva takva auta bude ukraden i uđe u kompjuterski sistem: nastaće problemi sa, recimo, kamerama čije snimke tablica kompjuter čita i prevodi u digitalni oblik. Šta će se događati po inostranstvu niko još ne zna. Saznaćemo uskoro, bez brige. Damir Okanović izračunao je da i bez slova sa dijakritičkim znakovima ima toliko kombinacija brojeva i slova da višestruko premašuju broj registrovanih vozila u Srbiji.

Osim toga, registarske table sada važe sedam godina; zašto ne pet ili deset? . Do sada su važile trajno; moje su stare sedam godina i ništa im ne fali. Jedan moj drug koristi registarski broj koji je njegov pokojni tata dobio još negde šezdesetih godina. Biće da se neko opet setio kako da nam uzme pare. Na stranu mogućnost da za osamdeset hiljada dobijete „personalizovane“ tablice: s jedne strane, to je porez na budale i kao takav je za svaku pohvalu; s druge strane, država bi ipak mogla da povede računa o vaspitavanju svojih državljana. I još, preko svega toga, dimenzije tih tablica veće su od ovih dosadašnjih, pa se javlja problem postavljanja na vozilo. Ranije se niko nije setio da ima raznih automobila, pa da naše table ne staju na dobar deo američkih auta koji natrag imaju udubljenje za tablice, na Reno 4 ili na Lend Rover. Hrvatska ima i tablice kvadratnog oblika za takve slučajeve od početka; vidim da su se ovi naši toga konačno setili.

E, kao da nam to nije dosta, neko se setio da državni grb na tablicama nije pravi: tablice su smišljene u septembru, a taj neko se setio da državni grb menja u novembru. Dok se taj neko setio, ovi su već odštancali nekih 800 hiljada tabli. E, sad: nije jasno ni zašto su ga menjali ni kakve sad to veze ima sa tablicama. Sve to opet liči na uobičajene heraldičarske ludosti u Srba. Prvo su napravili (preuzeli) državni grb koji je nakinđuren i ružan, sa onom prevelikom i uostalom suvišnom krunom. Sada valjda hoće da ga celog stave na registarske tablice, nisam razumeo. Dačić je iznervirano rekao da će ubuduće stavljati izmenjeni grb. Znači li to da ćemo plaćati te izmenjeneregistarske tablice ponovo kad budemo produžavali registraciju, jer se neko nije setio na vreme? Uostalom: šta fali ovom sadašnjem štitu sa krstom i četiri grčka slova B? Rešenje je grafički jednostavno i elegantno; kad je dobro Vojsci koja ga nosi na ramenu, zašto ne bi bilo dobro i civilima? To vojno rešenje je, uzgred, najelegantnije od svih, mada su MUP, BIA i još neke institucije umele da uspešno primene taj motiv na svojim dizajnima. Jednostavan kakav je, taj je motiv sasvim dovoljan i prepoznatljiv, pa nema potrebe za kinđurenjem; naprotiv. Ima u ovoj zemlji onoliko talentovanih grafičkih dizajnera, ali vlast misli da taj posao treba da radi onaj Acović i da smo još u devetnaestom veku. Nikakvo čudo: mi smo jedina republika koja plaća pretendenta na presto.

Tu sad dolazimo na saobraćajne dozvole: em su skupe, em se na njih čeka mesec dana, pa se vozite sa potvrdom koja ne važi u inostranstvu. Šta ako neko mora odmah u inostranstvo? Hoće li država da mu plati iznajmljivanje automobila? Hoće li neko da se seti i da dozvoli traženje nove saobraćajne dozvole najmanje mesec dana pre isteka registracije, pa da se čovek vozi sa važećom starom saobraćajnom dozvolom? Neće, jer bi to značilo olakšavanje života građanima, a administracija ne služi tome, nego sebi. Ako im uspe ono što obećavaju, da će tehnički pregled i plaćene takse i osiguranje biti dovoljni i da se neće čekati na produženje registracije u policiji, biće to ipak neko olakšanje – čim proradi.

Sve zajedno uzevši, ovo se tumači kao „približavanje Evropi“; pre će biti da je teranje mode uz usputnu materijalnu korist. Prilagođavanje vozačkih dozvola je razumljivo: to se traži. Redizajniranje registarskih tablica tako da ih nadzorne kamere mogu pročitati i prevesti u digitalni oblik takođe je razumljivo. Ali sve se to dalo izvesti spretnije, inteligentnije, elegantnije – i jevtinije. Ne vidim po čemu su te tablice tako specijalne da mora da ih pravi Zavod za izradu novčanica. Imaju li neki čip unutra? Ako mangupi hoće da krivotvore registarske tablice, umeće oni to, bez brige. Pogledajte tablice iz zemalja Evropske unije: jesu li baš toliko prefinjene i skupe? Nisu.

Cela ova priča opet se svodi na smaranje građana o njihovom trošku. Vozački ispiti poskupljuju; maloletnici će moći da voze, doduše uz prisustvo nekog starijeg, ali ipak; slutim još neke modernizacije, ali ne smem da ih navedem ovde, jer se možda još nisu i toga setili, pa bolje da im ne dajem ideje. Mada: čim ti nešto gadno padne na pamet, mora biti da se neko već toga setio.