Desilo se da je tokom nekog sindikalnog raspašoja za večeru bila servirana i gola lepotica ukrašena onime što se u kafanskim jelovnicima obično zove „hladna predjela“, otmenije „hors d’oeuvres“, a narodski „mezetluci“. Po ono malo slika sudeći, neko se bio baš potrudio da to izgleda. Umetnica je ostavljala utisak stoičkog strpljenja, onako gola golcata i donekle naježena.
Odmah je nastala moralna panika uz odgovarajuće licemerno zgražanje po izvesnim tabloidima bliskim vlasti: te gnusne orgije; te kakva su to vremena došla; te ko bi rek'o; te iju, sestro slatka, šta će majka da joj kaže; itd. Moralna panika uvek je dobrodošla; naročito pred izbore; još bolje baš kad dotični sindikat, tj. Sindikat pravosuđa, upravo pokreće peticiju za smenjivanje ministarke i državnog sekretara u Ministarstvu pravde. Sporni događaj zbio se, naime, još negde prošlog novembra, ali je u javnosti cirkus napravljen tek sada; slično je bilo i sa onim kokainom Biljane Srbljanović, ako se sećate. Moralne panike pale se pritiskom na dugme i to nije ništa novo.
Naravno da čoveku odmah padne na pamet Marina Abramović, svetski priznata konceptualna umetnica. Da je ona izvela to sa hladnim predjelima, pa makar i na sindikalnom derneku, likovni bi kritičari pisali učene eseje, snimci bi na kraju završili u Gugenhajmovom muzeju i ušli u ionako bogatu umetničku biografiju gđe Abramović. To se ne bi zvalo „gnusne orgije“, nego „performans“. Konceptualna je umetnost izborila sebi mesto na modernom Parnasu – s pravom, štogod neko o njoj mislio. Uostalom, izvodila je Marina i šokantnije performanse od ovog gastronomskog nestašluka, pa šta? Zašto, dakle, neko sme, a neko ne sme da izvodi konceptualne performanse? Verujem da će se konceptualni umetnici, kritičari, istoričari i teoretičari umetnosti složiti sa mnom.
Umetnost u narod! Ima li neko nešto protiv? Zašto ne i konceptualna? Živeo proletkult, krajnje je vreme! Umete da kukate nad kičem, turbofolkom, splavovima, primitivizmom, tabloidima, sentimentalnim TV serijama, a kad se u tom istom narodu pojavi ideja konceptualnog performansa – onda se zgranjavate. To što autori performansa (ljubazni ugostitelji iz Đerdapskog regiona) i njihova zadovoljna publika možda nikada nisu ni čuli za konceptualnu umetnost i Marinu Abramović – nije ovde od značaja. Performans je izveden, a publika je uživala više od publike Marine Abramović i drugih konceptualnih umetnika: barem su meznuli uz piće. Za sad anonimna umetnica, za koju verujemo da je to učinila od svoje slobodne volje, možda i za honorar (a ko bi joj zamerio?) ostala je neoštećena i nadamo se zadovoljna. I šta sad? Nad čime se zgražamo? Cura izgleda punoletno, niko je nije prisilio i šta sad?
Moralnu paniku pojačala je izvesna gospođa koja tvrdi da je u dotičnoj konceptualnoj umetnici prepoznala svoju ćerku koja je „žrtva trgovine ljudima“. Ništa lakše policiji nego da to proveri: sve je tu, svedoci, slike itd. Ali to nema veze sa temom.
Umetnost ulazi u narod, to je važno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
