Žandarmerija

Pre neki dan, međutim, shvatio sam da ta slutnja nije bez neke: gledam na internetu nekakvu proslavu Žandarmerije, u Makišu valjda, i imam šta da vidim i čujem. Na to malo snimka, dakle, prvo jedan macan u crnoj uniformi i sa plavom beretkom peva himnu Jedinice za specijalne operacije, himnu Legijinu, da se razumemo, a prisutni za njim ponavljaju; onda komandant Dikić čita neku svoju „zakletvu Žandarmerije“, a oni ponavljaju; sa strane jedna pristala devojka u svečanoj uniformi uživa, a direktor policije Veljović ne zna šta bi od sebe, neprijatno čoveku, ima izraz lica „zemljo otvori se“ i „šta mi je ovo trebalo“. Gledajući snimak i ja se osećam isto i još gore: moja slutnja ispala je opravdana. Zašto?

Evo zašto: ima nekoliko pokazatelja da je reč o smišljenom nastavljanju tradicije Jedinice za specijalne operacije, uz dužno iskazivanje poštovanja njenom trenutno odsutnom komandantu Legiji Ulemeku. Šta će Žandarmeriji himna, pa još i Legijina? Imaju himnu, „Bože pravde“; druga im ne treba, a naročito ne ova. To je poruka, sasvim jasna, hvala lepo. Šta će Žandarmeriji ta Dikićeva zakletva u kojoj se pominje Kosovo u svakoj rečenici? To do sada, koliko se sećam, nismo imali. Žandarmerija je, naime, organizaciona jedinica MUP koju čine ovlašćena službena lica sa svim pravima i obavezama kao i ostale kolege iz policije. Odakle sada posebne himne i zakletve?

Zatim: zašto Žandarmerija nosi plavu beretku nakrivljenu na pogrešnu stranu (levu, to jest)? To je običaj, štaviše deo „duha zajedništva“ (esprit de corps), koji je u JSO uveo Milorad Ulemek Legija; prvo je to uradio u Srpskoj dobrovoljačkoj gardi neumrlog komandanta Arkana. Od kada se u ovoj i prethodnoj državi beretka nosi, nosi se nakrivljena na desnu stranu, sa značkom nad levim okom i – ako neko drži do vojne elegancije – sa desnom ivicom koja dodiruje desno uvo. Beretka nakrivljena na levu stranu francuski je običaj i jedva ičiji više. Znate li koja još jedinica na prostoru bivše Jugoslavije nosi beretku nakrivljenu na levu stranu? Prvi gardijski zbor Hrvatske vojske – kao znak podrške Anti Gotovini, mada to neće javno priznati. Tako je to kada vam elitne jedinice prave i vode bivši kaplari Legije stranaca… Ulemek je u SDG, pa u JSO, uveo salutiranje vertikalno postavljenim dlanom, na francuski način; pa pozdrav puškom na takođe francuski način (podignut desni lakat vodoravno; presentez-armes!); pa paradni korak Legije stranaca (sporo geganje levo-desno). Sve smo to videli toliko puta…

Oprostite mi, kriv sam, ali mi se sve to nimalo ne sviđa. Taj „esprit de corps“ važna je stvar, važnija nego što većina civila misli. Država koja sebi dopusti da joj elitne ili moćne, ali od života izolovane, jedinice razviju unutrašnje sisteme vrednosti koji nisu podudarni sa opštim sistemom vrednosti u neprilici je; setite se oružane pobune JSO iz novembra 2001, nekažnjene do dana današnjeg. Javlja mi se nekako da se direktor Veljović na toj proslavi upravo toga prisetio. Posle je Ivica Dačić gunđao da on to nije odobrio, niti ga je ko pitao itd; i njemu je bilo neprijatno. I treba da im bude, obojici. Žandarmerija je, podsećamo, brojna, dobro opremljena, pokretljiva i moćna manevarska oružana formacija koja se aktivira po naredbi ministra ili lica koje ministar ovlasti (direktora, nadam se). Takva se jedinica drži pod ozbiljnom kontrolom i ona nema šta tu da misli svojom glavom, ponajmanje da čuva krajnje sumnjive „tradicije“, vojnu etiketu i ideologiju jedne epohalno kompromitovane zločinačke organizacije kakva je bila JSO. Tu se, očigledno, na zadnja vrata uvukla izvesna, prepoznatljiva uostalom, ideologija; o politici je reč, nemojmo se zavaravati. Režim DOS dopustio je sebi da dobije guju u njedrima i hranio je pašče dok ga nije ujelo. Svaki budući režim morao bi da nauči tu prostu lekciju. Znam: svi oni misle, kao što su mislili i oni nesrećnici iz DOS, da će im ta i takva Žandarmerija valjati za nešto jednoga dana, pa je maze i paze i svašta joj dopuštaju.

Treba li nekome u ovoj zemlji Srbiji armija građanskog rata? Neka to kaže. Takva se armija ionako gradi od navijača, ekstremnih desničarskih grupa – zabranjivali ih ili ne, svejedno im je – pa bi tu jedna jaka oružana formacija dobro došla, kad već deli istu ideologiju. Šta je drugo to neuverljivo i izveštačeno kurčenje oko Kosova u „himnama“ i „zakletvama“?

U Francuskoj, to znam, žandarmerija ne sedi dokona i ne bavi se ideologijom. Drže auto-škole, uče decu da plivaju i rade kao spasioci po plažama i bazenima, kad ne stručno i temeljito ne mlate demonstrante po ulici. Na pamet im ne pada da se nameću kao politički faktor – za razliku od ovih naših; neki njihov Dikić odleteo bi istog trenutka kad bi izveo ovako nešto. Znaju Francuzi i zašto i kako se to radi; imali su iskustva.