Alavost u Crnoj Gori

„Vid’la žaba da se konji kuju, pa digla noge“. Tako izgledaju ambicije tehničkog premijera u neskrivenom državotvornom pohodu na privredu. Ortodoksni populista i isprazni retoričar primetio je (ili mu je neko došapnuo) da su telekomunikacioni operatori zainteresovani da koriste infrastrukturu Crnogorskog elektrodistributivnog sistema pa je odlučio da osnuje – državnu telekomunikacioni kompaniju.

Odmah je zadužio „radnu grupu“ da ispita tu mogućnosti ali im je na sastanku nedvosmisleno poručio „kako bi ta kompanije bila jaka potpora energetskom sektoru države, da država ovim ništa ne gubi, a da je ideja dobra. Ne vidim kako ovo ne bi bilo super profitabilno“. Ako tako kaže tehnički premijer, šta onda ima da razmišlja „radna grupa“. Inače, državni Telekom biće četvrti operator telekomunikacija na malenom tržištu Crne Gore.

Želja da država ima svoj Telekom i laičko uverenje da će biti profitabilan samo je poslednji u nizu populističkih poteza kojima se tehnička vlada meša u privredu. A primera je bezbroj.

U crnogorskoj verziji srpske demagoške igrice „borba protiv tajkuna“, Vlada je otela 19-godišnji posao privatnoj firmi „Pomorski saobraćaj“ i dala državnoj firmi „Morsko dobro“ da upravlja trajektnom linijom Kamenari – Lepetane. Kao razlog otimanja posla privatnicima tehnički premijer naveo je svoje uverenje da su vlasnici te firme (Dejan i Dušan Ban) finansijeri predsednika države i njegove partije, što vlasnici oštro demantuju. Iako je najavljen tender za koncesiju, tehnički premijer već je zatražio da država hitno kupi pet brodova, čime prejudicira da jedino država može biti prevoznik na liniji Kamenari – Lepetane.

Vlada je krajem prošle godine za 12 miliona evra kupila na Berzi akcije manjinskih akcionara i postala većinski vlasnik Luke Bar. Zatim je tehnički premijer saopštio da pregovara s gazdama turske firme „Port of Adria“ koja je vlasnik dela Luke Bar (bivše državno preduzeće „Kontejnerski terminali“) da država ponovo preuzima taj posao i objedini Luku. Inače, dugovi“Port of Adria“ su oko 35 miliona evra.
Država i njena firma EPCG za 20 miliona evra kupili su Železaru Nikšić od turskog Tosčelika.

„Za Nikšić je svanula nova zora, neka vam je srećna nova Železara“, kliktao je tehnički premijer pre neki dan na otvaranju nove firme koja neće više biti čeličana nego solarna elektrana.

Vlada je najavila formiranje i državnog preduzeća koje bi, po njenom uverenju, bolje od koncesionara gazdovalo šumama i gorama.
Odlukom Vlade država je decembra 2022. preuzela bolnicu „Meljine“, čiji je vlasnik bio biznismen Duško Knežević.

Iako se još nije konačno izjasnila Vlada flertuje sa zaposlenima u nameri da u državnom vlasništvu zadrži Institut „Simo Milošević“ u Igalu.
Nastavi li s tehničkim mandatom premijer će imati „široko polje“ da podržavi još preduzeća i biznisa. Trendovi su zlokobni.
Koji su argumenti za alavost države?

Birokrate iz tehničke vlade najčešće se pozivaju (bez ozbiljnih analiza i ekonomskih argumenata) na „javni interes“, „državni interes“, „vraćanje na staze stare slave“, „ispravljanje grešaka iz prošlosti“, „pogrešne poteze i loše ugovore bivših vlada“.

A šta se zaista krije iza etatističke pomame premijera bez političkog legitimiteta da pretemeljuje crnogorsku privredu?

Iza krupnih populističkih fraza krije se taktička potreba kontrole tokova novca i partijsko zapošljavanje. Ali, tehnički premijer ne skriva ni stratešku nameru da zaustavi reformaciju i promovišu restauraciju. Cilj mu je da poništi privatizaciju kao ključni reformski proces.

„Privatizacija je strateški bila pogrešna“, kaže ministar finansija, tumačeći ideju države da osnuje svoju telekom kompaniju. To isto, u slučaju Luke Bar, kaže i tehnički premijer: „Ispravljamo greške prethodnika“, sugerišući da je privatizacija (generalno) bila greška i šireći uverenje da će državna svojina biti generator razvoja Crne Gore i da Vlada ume, jednako kao i privatni preduzetnici, uspešno da upravlja preduzećima i biznisima.

Premijer s tehničkim mandatom odlučio je da crnogorsku ekonomiju vrati u preistorijsko doba. Sve što su u protekle tri decenije bile dobro osmišljene ekonomske reforme, sve ono što je Crnu Goru učinilo modernom državom i poželjnim evropskim partnerom Vlada sada poništava i Crnu Goru resetuje i podešava na mod etatističke privrede.

Tehnički mandat, pokazalo se, odličan je mehanizam za restauraciju etatizma. Ne prekine li se ta pogubna praksa, na redu za podržavljenje biće i privatne kompanije i njihovi poslovi. Dovoljno je da tehnički premijer optuži njihove vlasnike da finansiraju njegove političke protivnike i eto razloga da ih država nacionalizuje.

Prošle jeseni bila je takva pokazna vežba u kojoj je iskazan zastrašujući animozitet prema privatnoj svojini i vlasniku firme. Crnogorski tehnički premijer ponudio je u Beogradu srpskom predsedniku da država Srbija kupi Kombinat aluminijuma iz Podgorice (KAP) jer je to „javni interes Crne Gore“.

Vlasnik Kombinata biznismen Veselin Pejović zatražio je od tehničkog premijera da javno kaže po kom pravnom osnovu nudi na prodaju privatno preduzeće bez saglasnosti vlasnika.

Odgovor nije dobio. Ali je podsetio da za tehničkog premijera i dalje važi zabrana ulaska u zonu KAP-a. Nešto ne štima u državi u kojoj vlasnik jedne od najuspešnijih privatnih kompanija ne želi da vidi premijera u svom dvorištu.
Kombinat aluminijuma nije slučajna epizoda i trenutni politički kapric.

To je strateško političko opredeljenje restauracije – nacionalizacija privatnih kompanija „u ime naroda“ (javni interes) jer tehnički premijer i njegova Vlada veruju da je privatna svojina greška.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.