Anomija Srbije

I nemaju mnogo veze sa „zapadnim vrednostima“ koje se trude da nam, kao kukavičije jaje, podmetnu promotori i realizatori anomijskog duha koji je okovao Srbiju.

Dve tragedije dokaz su koliko su istrulili država i društvo. Zadah truleži širi se Srbijom, raspadanje je daleko odmaklo i postaje nepovratan proces. „Nešto mora iz korena da se menja“, poručuju i nude se kao nadrilekari neznalice i alhemičari koji su podstakli raspadanje srpskog društva i države.

Srbija boluje od opasne anomije. Teška je to društvena bolest (na sreću, izlečiva) a njena dijagnoza je klasična (prema Emilu Dirkemu): deficit, ukidanje i neefikasnost društvenih normi, zakona, propisa i vrednosti što dovodi do dezorganizacije i destabilizacije društva (i do konfuzije u moralnoj svesti pojedinca i do delinkventnog ponašanja).

Dok je bolesno društvo gubi sposobnost da kontroliše vlast pa nastupa vakum u shvatanju društvenih vrednosti i poštovanja zakona. Odavno u javnom prostoru nije tako ogoljeno i osiono promovisan legitimitet prakse da se vlast ne mora držati zakona k’o pijan plota. Vrednosti civilizovanog društva zamenjene su poštovanjem pravilima kriminalnog podzemlja, raspojasanog vašara i razvratnog rijalitija.

Simptomi anomije (bolesti) vidljivi su u svakodnevnom životu i teško je ne primetiti da je društvo puklo.

Razoren je društveni dijalog kao podloga svakog prosperiteta i zamenjen monologom, nasiljem i jednoumljem. Parlament, kao ključno mesto javnog dijaloga, pokazao je kako je kratak put od verbalnog do oružanog nasilja.

Urušen je obrazovni sistem čija je vrednost srozana na nivo beskorisnog posla. Slušam pre neki dan osmogodišnjaka koji kaže da su Hrvati njegovi najveći neprijatelji, a njegov otac me pita gde je Maribor. Dostojanstvo učitelja ne čuva se samo povećanjem zarada jer im život zavisi od obesne, uduvane i militarizovane mladeži. Umesto negovanje kulta znanja urušeno društvo podstiče kult ličnosti.

Raspala se i pravna država. Čast pravosudnog sistema pred naletom razjarenih političkih moćnika brani tek šačica časnih i dostojanstvenih pravnika dok je većina ogrezla u korupciji i podaništvu. Pravosuđe je postalo „čuvar leđa“ izvršne i prezidencijalne vlasti umesto da poštuje princip jednakosti svih pred zakonom.

Bezbednosni sistem srastao je s kriminalnim podzemljem i građanin više nije siguran ko se krije iza policijske uniforme, ko mu ide u susret na drumu u skupocenom automobilu sa zatamnjenim staklima i kakve su namere onog ko sedi za susednim stolom u fensi kafiću ili restoranu.

Od ogromnog novca potrošenog na nove bolnice koristi imaju koruptivno uvezani izvođači radova a ne građani koji se svakodnevno suočavaju s urušenim zdravstvenim sistemom. Ponižavanje i maltretiranje u redovima po domovima zdravlja, višemesečno čekanje i na operaciju, korupcija koju ljudi u belim mantilima više ne skrivaju… od srpskog zdravstva napravili su najvećih evropskih bolesnika. DŽabe velelepna zdanja ako je sistem iznutra istrulio.

Prošle godine završno je istrulio sistem državne privrede. EPS je pokazao šta se događa s najvećim insfrastrukturnim sistemom u zemlji kad njime „upravljaju“ ljudi bez znanja i zvanja.

Temeljno je urušen medijski sistem. Vlast je stavila pod kontrolu najveći broj medija i nametnula informativno jednoumlje a medije koji nisu pod njenom kontrolom podvrgla rigoroznoj torturi. Umesto da mediji služe onima kojima se vlada, uvedeno je pravilo da mediji služe onima koji vladaju. To je konačno sahranilo demokratiju u Srbiji.

Dok se zadah truleži društva i strah od novog krvavog pira šire Srbijom medijski inženjeri pokušavaju da narkotizuju javnost novim podvalama.

Stalno se ponavlja podvala da je sistem (društvo) zakazao. Nije. Nije mogao da zakaže jer ne postoji, uništen je. Anomija je posledica raspada a ne zakazivanja društvenih mehanizama. Nisu zakazale nego su ukinute društvene norme, zakoni i vrednosti.

Najlakše je poslužiti se podvalom da je „ovo zlo stiglo sa Zapada“. I nepriznavanje naših, domaćih zasluga za zlo koje nam se događa je istrajavanje na produbljavanju anomije i truljenju društva. A tih je zasluga mnogo.

Neke od najznačajnijih su: zatvoreno društvo i političko jednoumlje, zloupotreba pravnog poretka, stvaranje piramide neformalne moći, zatim političko, etničko i porodično nasilje, potenciranje nacionalne ugroženosti, poricanje državnog nasilja prema drugim narodima iz 90-ih godina prošlog veka, ustupanje javnog prostora osuđenim ratnim zločincima i njihovo veličanje na uličnim grafitima, podsticanje s najvišeg državnog i političkog vrha proizvodnje neprijatelja i izdajnika, patriotski misticizam, korišćenje medija za rasprodaju kiča i uništavanje privatnosti, prevlast subkulture organizovanog kriminala, huliganizam, kockanje…

Ako bih morao da se izjasnim o krucijalnom uzroku srpske anomije, onda je to neznanje onih koji upravljaju državom.

Eksplicitni dokaz da masakr u osnovnoj školi nije izolovan slučaj nego sad već etabliran društveni model ponašanja viđen je odmah posle tog stravičnog orgijanja. Ponovio se na najstrašniji način u Duboni. A na društvenim mrežama pojavile su se brojne poruka podrške maloletnom ubici i najave kopiranja sličnih ponašanja u drugim školama.

Maloletničko nasilje, kao jedan od oblika nezadovoljstva stanjem u društvu, eskalira kao odgovor milenijalaca i generacije Z na odsustvo društvenog dijaloga sa njima. Dijalog s njima nije isto što i razgovor organa bezbednosti sa huliganima na stadionima. Tu decu samo iritira lažna teza da je zločin u školi posledica vršnjačkog nasilja.

Tom podvalom samo se prikriva opšte nasilje u društvu i krivica neopravdano svaljuje na jednu starosnu grupu. A šta ćemo s nasiljem poslanika u Parlamentu ili huligana na stadionima?

Anomija je urušila društveni sistem i on ne može da se restartuje ili apdejtuje. Novi sistem ne umeju da izgrade oni koji su srpsko društvo uvalili u anomiju. Problem je što oni to ne vide. Teška anomija ne leči se konferencijama za štampu, zapaljivom retorikom, rigidnim post festum dekretima i jačanjem policijske države.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.