Balkanska saradnja i EU integracije: Prst i nokat

Reč je o podacima iz godišnjeg istraživanja Balkan barometar o stavovima građana (6.000 anketiranih) i poslovnih ljudi (1.200 kompanija) Zapadnog Balkana koje već deset godina sprovodi Savet za regionalnu saradnju uz finansijsku podršku Evropske unije.

Barometar ispituje aspiracije i očekivanja od života i rada, preovlađujuće društveno-ekonomske i političke trendove i regionalne i evropske integracije.

Za najveći deo medija rezultati Barometra, očekivano, nisu bili top tema, a oni koji su pokazali interes izvukli su, ne znam da li s pravom, u prvi plan podatak da opada podrška evropskim integracijama građana Zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija, Srbija).

Za tri godine podrška je opala sa 62 na 54 odsto, a ako je za utehu i dalje je natpolovična. Istraživanje se ne bavi razlozima pada podrške, ali nije teško naslutiti da toksična propaganda lokalnih nacionalista i ruskih internacionalista ima značajnog uticaja.

Pad podrške evropskim integracijama postaje manje dramatičan kad se sagledaju širi rezultati istraživanja. A oni odišu optimizmom i relativizuju rast broja evroskeptika na Zapadnom Balkanu.

Primera radi, samo 18 odsto građana veruju da njihova ekonomija nikada neće ući u EU, što je smanjenje od 10 odsto u odnosu na 2022. godinu.

Ali, ključni podatak jeste da strelovito raste poverenje građana u regionalnu saradnju kao dobru pojavu za njihove ekonomije.

To poverenje dostiglo je ove godine rekordnih 82 odsto, što je najbolji rezultat od 2015. godina kad je počelo istraživanje Balkan barometar.

U prethodnih deset godina najveće poverenje građana u regionalnu saradnju – 77 odsto – bilo je 2016, 2020. i 2021. godine a najniže (72 odsto) bilo je 2018. godine.

Regionalnu saradnju najviše podržavaju građani Kosova (89 odsto), zatim Albanije (88 odsto), Srbije (86 odsto), BiH (84 odsto), Severne Makedonije (81 odsto) a najniža je podrška građana Crne Gore (66 odsto).

Kao najznačajniji remetilački faktor regionalne saradnje skoro svaki drugi građanin Zapadnog Balkana (47 odsto) navodi nacionalističku politiku. A više od tri četvrtine (77 odsto) ispitanika slaže se da je važnije ono što okuplja ljude ovog regiona od onoga što ih razdvaja.

Najveći problemi za stanovnike regiona su korupcija (36 odsto) i ekonomska situacija (45 odsto), a 46 odsto građana nisu zadovoljni mogućnostima dobijanja posla u svojoj zemlji.

Zato bi više od polovine onih koji razmišljaju o životu i radu u inostranstvu, otišlo u Evropsku uniju (čak 61 odsto mladih), dok bi se 22 odsto preselio i radilo unutar Zapadnog Balkana. A samo pre tri godine tek sedam odsto građana bilo je voljno da radi u nekoj od država u regionu.

Poslovni ljudi na Zapadnom Balkanu imaju nešto „svetliju“ percepciju od građana.

Dok je podrška građana evropskim integracijama na 54 odsto, podrška preduzetnika i biznismena tom procesu je 64 odsto (mada je opala sedam odsto u odnosu na 2023. godinu).

Šest od deset preduzeća u regionu smatra da je poboljšana saradnja na Zapadnom Balkanu važna za njihovo poslovanje, a kao najveće prepreke u poslovanju (na skali od 1 do 4) vide nedostatak radne snage (2,2) i odliv mozgova (2,3).

Većina preduzeća (57 odsto) očekuje velike koristi od putovanja unutar regiona samo sa ličnom kartom, a 41 odsto imala je koristi od Roaming Free Western Balkans.

Nisam slučajno naveo ovoliko brojki iz istraživanja. Šta ovi podaci pokazuju?

Verujem da im je vrednost veća od procene generalne sekretarke Saveta za regionalnu saradnju Majlinde Bregu. Ona, naime, tvrdi da je regionalna saradnja sama po sebi vredna, umesto da se sagledava u kontekstu evropskih integracija kao što je ranije bio slučaj.

Nije sporno da je vredna. Ali, evropske integracije i regionalna saradnja su prst i nokat, između njih postoji neraskidiva veza i ne mogu se razdvajati.

To najbolje razumeju protivnici koji se trude da širenjem mržnje, netrpeljivosti i verovanja u nemogućnost regionalne saradnje odseku region Zapadnog Balkana od Evropske unije i unište mu svaku pomisao o evropskim integracijama.

Kad god se komšije u regionu „hvataju za gušu“ tad im Evropska unija deluje mrsko i neprijateljski. Kad god imaju partnerske projekte od kojih građani i poslovni ljudi imaju koristi tad raste poverenje i šire se kapije evropskim integracijama.

Iako je potpuna regionalna integracija na dužem štapu, istraživanje Balkan barometra pokazuje da su dosadašnjom saradnjom države Zapadnog Balkana uspešno položile jedan veliki kvalifikacioni test na putu u Evropsku uniju.

Verovanje da regionalne integracije donose dobrobit prvi je korak ka drugom važnijem verovanju – da takvu dobrobit isporučuju i evropske integracije. Zapadni Balkan sazreva i pokazuje da može biti predgrađe velike Evropske unije.

To se sada u istraživanju Balkan barometra ne vidi kristalno jasno, ali daje za pravo verovanju da se menja svest građana u regionu prema povezivanju, saradnji i toleranciji.

Omeškavanje propusnosti, a u nekim slučajevima i ukidanje, regionalnih granice (inače, jedna od najvećih vrednosti Evropske unije) verovatno je krupan razlog zašto se za samo godinu dana tri puta povećao broj ljudi spremnih da promene mesto boravka i radno mesto i iz svoje zemlje presele se u neku od država Zapadnog Balkana.

Bude li više političke odvažnosti u širenju saradnje i partnerstava narednih godina moguć je još veći rast radnih migracija unutar regiona.

Spremnost građana i poslovnih ljudi za evropske integracije i uverenje u dobrobiti koje one donose rašće kako stanovnici Zapadnog Balkana budu imali još veće koristi od regionalne saradnje njihovih država.

Da bi se to dogodilo i političke vođe moraće više i brže da se menjaju.

NJhov uticaj na javno mnjenje i dalje je ogroman, ali je problem što tri četvrtine (74 odsto) građana Zapadnog Balkana nema poverenja u političke partije.

Trebaće mnogo truda da se promeni uverenje građana da što za dan sagrade poslovni ljudi, za noć poruše političari.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.