Dostojanstven ili produktivan rad

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Svaka cast Brkicu,svakog ponedeljka saspes istinu u lice,al dzaba…niko nece da cuje istinu

2. Znate kako se kaže: “Pametan poslodavac + glup radnik = produktivnost.“ To što nismo produktivni pokazuje da smo malo dostojanstva ipak sačuvali.

3. Poštovani,
   Kako radnik koji mota kablove ili šije jeftine gace može biti produktivan kao radnik koji pravi motor za VW? Radnik koji bere maline ne moze danas da zaradi platu u Irskoj čak ni kada bi imao tri ruke. Naši radnici su zaradjivali više u SFRJ jer su radili bolje poslove. Danas smo obična tupa radna snaga kakvu je moguće pronaći i u Bangladešu ili u Zimbabveu. Inače, radno vreme je mnogo veće od ta 43 sata nedeljno. Kod nas to ide po principu 3 pišem 2 pamtim.

4. Lepo objasnio Brka, nema plaky

5. A inače za (ne)produktivni rad krivica jedino i isključivo leži u radniku, nikako u nesposobnom – mediokritetskom menadžmentu kakav Srbija posvećeno „gaji“ već decenijama unazad?! Kada postavimo stvari ( i sposobne od vrha do dna piramide) na svoje mesto biće i znatno više stope produktivnog rada. Do tada – krediti, mažnjavanje i uravnilovka pa dok traje – traje.

6. Da li produktivnost zavisi samo od radnika? Ima li nesto i do organizacije, tehnologije, rukovodilaca, stimulativnih primanja i odnosa….

7. Povecati minimalnu platu na nivo prosecne potrosacke korpe.Onda ce poslodavci morati da postave menadzment koji ce raditi na organizaciji proizvodnje,novim tehnologijama,ustedi energije,proizvodima sa velikom dodatom vrednoscu. Nije srpski radnik kriv ako je preduzece zaostalo.

8. Kada sam krajem 60.ih kao student poceo da uvidjam da nas scijalizam ima i mane, naisao sam (mislim u NIN-u) clanak o poredjenju efikasnostj nasih i Nemackih radnika. Do velicine timova od 10-ak radnika nasi su bili daleko efikasniji. Preko toga Nemci nedostizno. Zakljucak-rukovodioci timova do 10 radnika su se kod nas birali po sposobnoti a za vece timove iskljucivo partijski. U nemackoj uvek po sposobnosti. Nasi rukovodioci, skolovani u Kumrovcu, su razmisljali po principu – jel, znas da sviras violiniu? Mozda znam, nisam probao.

9. Bravo Mišo kao i uvek u sam centar. Samo bi ja dodao znanje kao glavnu stvar oko slobode i dostojanstvenog života. Sto više znate sto ste konkurentniji na tržištu. Sto više hoćete da učite i prilagodjavate. Gazde mogu da budu i bezobrazne i alave i tvrdice. Ali u tom slučaju radnik koji ima znanje pogotovo šire znanje novo znanje daje otkazi ide u drugu firmu gde će više ceniti njegov rad. Ovako kad znate samo malo i priučeno zavisite od posla u nekoj tamo fabrici i nemate puno mogucnosti za promenu.

10. Mišel, zar nije trebalo da si ti odavno u zasluženoj mirovini ?

11. Da je u pitanju neznanje, pa da ovaj bizarni pamflet nekako i shvaztim. Međutim, pošto je Brkić u pitanju, to – neće da može. Naime, svesno prikazivanje samo jedne strane novčića je bespogovorno zla namera, a što potvrđuje i niz uvredljivih rečenica.
    Da je hteo da napiše korektan tekst, Brkić je morao da, pored podataka koje je naveo, a koji jesu tačni, kaže i to da je uzrok tome struktura naše privrede, a to je niska akumulacija, što rezultira podacima koje podastire

12. Ko ovo ne shvata neka se batali ekonomije! Produktivni radnici, koji su ovo shvatili, ili su otvorili svoj biznis ili otišli vani, gdje su se, uglavnom uklopili!

13. Arogantni neoliberalno-kolonijalni propagandista i njegove nove uvrede.

14. Коначно мало истине.Честитам! Шмјерт социјализму слобода демократији!❣️

15. Код нас није штос радити и зарадити ,
    него не радити и зарадити !?

16. Ako je nešto demagogija, to je zasigurno Brkićev tekst. Čisto dodvoravanje liberalnom kapitalizmu.

17. Niko vise ne mrzi radnike u Srbiji od Mise Brkica. A zapravo nista nezna o radu fabrikama i nikada nije zaradio ni jedan dinar stvarajuci novu vrednost. Ali zato, netrazene savete deli radnicima, obilato. Kako se to izmerila vrednost po satu koji radnik u Srbiji proizvede. Mozda po tome kako vrednost tok proizvoda prikaze preduzece, koje ga posle proda za visestruko visu cenu. U mnogim fabrikama, ne pricam za drzavne sluzbenike, rade da vise od toga nije moguce. Ostalo nije do njih.

18. Međunarodna organizacija rada (ILO) posvećena je promovisanju socijalne pravde i međunarodno priznatih ljudskih i radnih prava, provodeći svoju osnovnu misiju da je socijalna pravda od suštinskog značaja za univerzalni i trajni mir.