Društvo • danas 15:59
Naslovna strana za 11. decembar 2024.
GalerijaKlub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.
Prosto je! Korist će imati nekolicina, a pare ćemo svi solidarnodo vraćamo. Poznata matrica despotijama.
FED u Americi je u rukama nekolicine najbogatijih koji kontrolišu tokove novca u celom svetu, štampajući bezvredni dolar i kupujući stvarnu vrednost. Ali to je ok, jer, bogati, to je Amerika, a mi nemamo pravo da kritikujemo tu demokratiju. Ubiše nas razni „analitičari“ koji nam svako jutro objasne kako da mislimo u danu koji je pred nama.
Naravno da nema dovoljno para i za realne radove i nerealno veliku korupciju ili narodski: krađu
Autor je samo delimično u pravu. Ako se država zadužuje kod Poštanske štedionice i ako se Srbijagas zadužuje uz državne garancije kod iste banke, teret zaduživanja snosi republički budžet odnosno poreski obveznici ove zemlje, banka tu nije u riziku jer će sigurno naplatiti svoja potraživanja, nema nikakvog rizika. I druge banke takođe finansiraju Srbijagas uz državne garancije. Nije pitanje kako će proći Poštanska štedionica već je pitanje da li će opet posle nekog vremena biti potrebna neka nova fiskalna konsolidacija uz smanjenje plata, penzija, socijalnih davanja i slično da bi se pokrili rashodi ovih velikih projekata.
Banke jesu izazvale krizu i 2008-sve privatne banke. privatni investicioni fondovi. drzava SAD je spasavala novcem poreskih obveznika.
To nije nas izum. Banke mogu da pricaju da jesu profesionalne, na kraju se sve svodi na interes i poznanstva. Zgodno je sto poznanstva ruse pravni subjektivitet i nepovredivost licne imovine krajnjih vlasnika. Taj zgodni deo sve drzave izbegavaju da primene u sanaciji banaka upravo zbog licnih interesa.
Podsetiću na jednu rečenicu – Zar stvarno mislite da je sve što imamo palo sa neba? Pa ko je izgradio Đerdap, Termoelektrane , ko je izgradio najveći deo puteva i infrastrukture? Državna preduzeća i banjke. Ko je izgradio stanove koji su i sada bolji od ovih iz noovogradnje koje grade privatnici? Ko je opljačkao budžet? Državna preduzeća ili privatnici? Držaava nam fali. A ne privatna preduzeća. Da imamo državu pola privatnika bi bilo u zatvoru, druga polovina radila u skladu sa zakonom, a ko je vlasnik bi bilo bitno samo zbog snage preduzeća – niko nije jači od države. Pretužno je što dajete prostora ovim koji ništa ne razumeju, a Miša Brkić je jedan od njih.
Pominjanje druge ili drugih država u vezi ovako po režim neugodnih tema je stari recept SNS i njenih botova!
Jaoj , vidi, sada vidim gospodina M. Lompara , e sada ću da pogledam celu emisiju , baš da vidim šta priča gospodin .
Zašto dolazi gospodin na ove kanale koje nemaju svi, može nekada i na državne kanale .
Idem prvo do radnje da kupim nešto pa onda na slušanje M, Lompara , on se meni nekada svidjao mnogo ali da vidimo sada kako stvari stoje .
Još jedan razlog zbog kojeg ja i stotine hiljada poput mene, nemaju ni banku u džepu. Samo fali još da počnu s kašnjenjem zarada pa da nam ukradu bar jednu platu.
Vidimo gde nas je dovelo Dinkićevo gašenej domaćih banaka i uvođenej stranih, kao i prodaja preduzeća tajkunima, stranicima i polititičarima preko lažnih vlasnika. Liberalni kapitalizam je u Srbiji još okrutniji nego na Zapadu. Ali, sve ima svoj kraj.
@ Vojkan
Da imamo drzavu svaki direktor javnih preduzeca, svaki predsednik opstine, ministar.l, bio bi u zatvoru, minimum na 10 godina.
Da pojasnimo par stvari koje niko od naših stručnjaka ne pominje, a suštinski su važne pa se zbog toga nadam da će autor ovog teksta pročitati ovaj komentar. Projekti Nacionalni stadion i Expo su potpisani sa jednom te istom kineskom kompanijom po osnovu Bilateralnog sporazuma izmedju Srbije i Kine. Do samog potpisivanja oba ugovora plan je bio da se oba projekta finansiraju iz kredita kineske Exim banke. Medjutim, tada se došlo do nekoliko problema. Prvo, Srbija nema više slobodnog prostora u godišnjem kredit limitu kod Exim banke što bi dovelo do toga da se ili na nekim od tekućih projekata uspori sa finansiranjem (metro), ili bi se predugo čekalo na finansiranje ova dva projekta koji su vezani striktnim rokovima. Drugo, kineska Exim banka, bez obzira što je glavni izvodjač kineska državna firma, nije smatrala da stadion i sajam spadaju u infrastrukturne projekte koje obuhvata Bilateralni sporazum ali, ne baš sa mnogo entuzijazma, Exim banka bi prihvatila ovo finansiranje pod uslovom da kineska osiguravajuća kuća Sinosure osigura oba kredita (7% od vrednosti projekta). Ali, kao treće, i najvažnije, Exim banka ni pod razno ne bi prihvatila finansiranje projekata čija je vrednost kriminalno uvećana i do 60% od realne tržišne cene. Zato se, u zadnji čas, pristupilo finansiranju od strane Poštanske štedionice ali su, bez obzira na to što finansiranje potiče iz domaćih resursa, na snazi ostali svi ugovori sa kineskom kompanijom potpisani po osnovu Bilateralnog sporazuma.
U Srbiji je sve podređeno peglanju finansijskih brljotina i egzibicija režima, sve institucije, pa i državne banke.
Ono što je Ustavni sud uradio u Nemačkoj za nenamenskoh 60 milijardi evra, trebao je u Srbiji da uradi za svako zaduživanje preko 2 milijarde.
Ако сам добро схватио реч је о моргановој банци…
Mirovina, za komunističku elitu!