Folksvagen „na rezervi“

A onda šok: „Više ne garantujemo stalno radno mesto i, ako situacija bude zahtevala, zatvaraćemo fabrike u našoj zemlji“.

Odavno jedna izjava nije uzdrmala poslovne krugove, temelje države i laičku javnost kao ova koju je pre neki dan dao Oliver Blum, izvršni direktor Folksvagen grupe.

Kompanija Folksvagen je najveći svetski proizvođač automobila i sinonim za nemačku ekonomiju. Ako ta firma posrće, onda ne treba sumnjati u kakvom je stanju privreda države koja važi kao privredni motor Evropske unije.

A Folksvagen posrće. To se moglo osetiti na nedavnom kriznom samitu menadžera kompanije.

Finansijski direktor Folksvagen grupe Arno Antlic otkrio je posle samita da kompanija predviđa prodaju 500.000 automobila manje godišnje u Evropi u poređenju sa nivoom pre pandemije, što je jednako proizvodnji dve fabrike. Bude li zatvaranja neke od šest fabrika u Nemačkoj, biće to prvi put u istoriji kompanije.

U vreme kriznog samita javnost je saznala da Folksvagen živi u ekstremno napetoj finansijskoj situaciji – manjak u kasi je pet milijardi evra. Prošle godine pokrenut plan štednje (restrukturiranja) nije uspeo.

Kompanija nije smanjila troškove režija niti je dovoljno zaposlenih prihvatilo prevremenu penziju uz razne vrste paketa dobrovoljnog otpuštanja.

U junu prošle godine Folksvagen je objavio želju da smanji troškove za 10 milijardi evra kako bi do 2026. marže (profit) dostigle 6,5 odsto.

U prvoj polovini ove godine operativne marže pale su na 2,3 odsto. U posljednjih pet godina najveći svetski proizvođač automobila izgubio je gotovo trećinu vrednosti.

Smanjenje broja radnika kroz delimično penzionisanje i otpremnine više nisu dovoljni da bi se postigla željena ušteda.

Kompanija je prinuđena da primeni drastičnu meru – ukine sigurnost zaposlenja za oko 120.000 radnika (od 300.000 ukupno zaposlenih u Nemačkoj).

Do sada je prinudno otpuštanje u Folksvagenu bilo isključeno do 2029. godine. Ali, situacija se drastično promenila, menadžeri kompanije najavljuju raskidanje pakta s radnicima o zabrani prinudnog otpuštanja iz 1994. godine.

Šta se to „iza brda valja“ što je toliko uplašilo Folksvagenove vodeće menadžere i navelo ih da pripremaju javnost na drastične mere?

Folksvagenov šef Oliver Blum upozorava da je automobilska industrija u vrlo ozbiljnoj situaciji, naročito zbog ubrzanog proboja kineskih električnih automobila (EV) na evropsko tržište.

Kineski proizvođači do pre dve godine nisu prodavali skoro nijedan električni automobil u Evropi a sada imaju 10 odsto tržišta.

U poslednjem kvartalu prošle godine Kina je postala vodeći svetski izvoznik automobila (pet miliona komada) a većina prodaje završila je na evropskom tržištu.

Neki posmatrači taj su događaj uporedili s izumiranjem evropske automobilske industrije.

U strahu od takvog scenarija, Evropska komisija uvela je privremene carine od 17,4 do 37,6 odsto na kineske električne automobile koje proizvode kompanije BYD, Geely i SAIC.

Ima analitičara koji upozoravaju da će kineske kompanije i sa ovim carinama biti konkurentnije od evropskih proizvođača i da bi tek carine iznad 50 odsto mogle da „nanesu bol“ Kinezima.

Moguće je najnoviji istup Folksvagenovih top menadžera tumačiti i kao svojevrsni pritisak na pokrajinu Donju Saksoniju (sedište kompanije), državu Nemačku i Evropsku uniju, s naglaskom da nisu dovoljne samo privremene carine i da je potrebna sveobuhvatnija i dugoročnija zaštita koja se meri milijardama evra državnih subvencija.

Upravo su državne subvencije koje Kina daje svojim proizvođačima EV vozila bile glavni razlog da Evropska unija uvede dodatnu carinsku zaštitu za svoje EV proizvođače.

Urgentnost potencira i finansijski direktor Antlic koji upozorava da Folksvagen ima oko godinu, možda dve, da „preokrene stvari“.

I Tomas Šafer, generalni direktor Folksvagen putničkih automobila, tvrdi da kompanija sada mora da na održiv način smanji troškove i uloži u paletu modela da bi stvorila uslove da naredne generacije mogu da rade za Folksvagen u Nemačkoj.

Pored molećivog pogleda prema državi za izdašnim dotacijama, Folksvagen će, u okviru najavljenog restrukturiranja, morati da reši još jedan krupan problem – potencijalni sukob s Radničkim većem (zastupa interese radnika u Nadzornom odboru kompanije) oko prinudnog otpuštanja.

Danijela Kavalo, predsednica Radničkog veća, već je najavila žestoki otpor i obećavala da neće dozvoliti zatvaranje fabrika.

Saveznik Kavaljo biće pokrajina Donja Saksonija (ali i vlada u Berlinu), koja je vlasnik 20 odsto Folksvagena, i često se priklanja zahtevima i stavovima Radničkog veća. Za pokrajinu je očuvanje radnih mesta glavni prioritet.

Sprega najavljenog radničkog protivljenja restrukturiranju i obećanih raznih vrsta državne pomoći (veće carine na uvoz, jača zaštita domaće auto industrije, subvencija) mogla bi samo kratkoročno da pomogne Folksvagenu (i ostalim evropskim proizvođačima EV vozila) da se suprostavi konkurenciji iz Kine.

Taj miks zaštite radnika i tržišta nije održiv i svodi se na parafrazu one čuvene poštapalice „ko se iza države krije, bolje da ga nije“.

Evropski proizvođači EV vozila moraće radikalno da se promene da bi bili konkurentni. Moraće da se reše dosadašnje prakse proizvodnje vozila, uključujući i bolećiv odnos prema sindikatima, i ponovo brzo nauče da koriste novi dizajn i inženjering kako bi održali korak s konkurentima iz Kine.

Konkurencija je izvor inovacija kojima se stiče prednost na tržištu. Pretnja evropskoj auto industriji je stvarna, ali nije nova.

Ona se pre skoro četiri decenije uspešno nosila s japanskim i južnokorejskim proizvođačima automobila.

I sada će žestoka kineska konkurencija primorati Folksvagen, Mercedes, Pežo, Reno, BMW… da ubrzano inoviraju procese ili da se suoče s padom i nestankom.

Folksvagenov menadžment je, očekujući državnu zaštitu (visoke carine na kineska EV vozila i finansijsku pomoć nemačke vlade za razvojne programe), već demonstirao sporo reagovanje na konkurenciju.

Ta uspavanost već ga je skupo koštala. Protekcionizam donosi stagnaciju, inovacije vuku napred. Inovacija nije jedna od opcija, ona je osnovni uslov za takmičenje u modernoj ekonomiji.

Folksvagen mora da daje prioritet inovacijama, efikasnosti, fokusu na potrošače i agilnosti kako bi održao korak s evolucijom auto industrije koju predvode kineski proizvođači EV vozila.

Bude li se davio u dugotrajnim i udvaračkim pregovorima s radnicima i udovoljavao njihovim prohtevima (najnoviji je četvorodnevna radna nedelja) i bude li se, s druge strane, oslanjao na državu i njene subvencije onda mu se loše piše.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.