Izvoz mesa – večito propuštena šansa

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kolega
   gde su cifre , gde su činjenice gde su reakcije samih proizvođača, gde je direktna prozivka odgovornih a to su ministarstvo privrede i poljoprivrede ?Lična razmišljanja nemaju mesta u ovakvim tekstovima pogotovo ako ne daju odgovor Šta je rešenje ?Dakle vrlo loš tekst kolega .

2. Ne treba biti genije za ekonomiju pa znati da roba cenovnog ranga mesa i mesnih prerađevina ne podnosi tako visoke troškove transporta…daleko je Kina sve i da imamo količinski i cenovno konkurentnu proizvodnju a nemamo je ni blizu…čak ni za sopstvene potrebe.
   Setite se samo onog, 90.ih godina, bombastično najavljenog barter aranžmana sa Kinom od strane JUL-a vrednosti cca 2 Mlrd USA dolara od koga naravno nikada nije bilo ništa!
   Slučajnost ili…procenite sami!

3. Па, по вама индивидуални произвођачи треба да оставе посао,јер су мали.Имали смо уговор са Турском,па?У уређеној држави то се не би догодило,а овде је само криминал уређен.

4. Kada Argentini sada iznanada skoči izvoz mesa preko Srbije u Kinu bez da njihovi brodovi uopšte skrenu sa direktne rute Buenos Aires – Peking.
   Naše ekonomski eksperti već rade papirologiju, a Brkić ih toliko ocrni kao nesposobne i lenje.

5. Neka uvazeni autor predlozi konkretno resenje. Srbija je uspesno zakucala u zemlju preko 90 Poljoprivredno Industrijskih Kombinata koji su u tom dobu predstavljali vrlo moderne agro industrijske komplekse koji su u osnovi stocarske proizvodnje – prerade mesa. Ali Srbija nije uspela da stvori bolje sisteme – samo neka neko pomene Matijevica jedva cekam:) Dakle ako nije veliki industrijski sitem (kombinat ili agro industrijski kompleks ili kako god hocete) onda sta je resenje bez naglabanja o ociglednoj neefikasnosti srpske poljoprivrede. Mozda je to polu drzavno – polu privratno vlasnistvo joint venture nad velikim sistemima gde proizvodjac ima garantovanog kupca? Mozda je to stvaranje novog investicionog Agrofonda (npr 1-2 mlrd bolje utrosenih evra) koji takodje prikuplja sredstva od male takse na prometu svakog inputa za poljoprivredu, i onda za nekoliko godina rada takvog fonda ima dvostruku ulogu – investicioni profit plus taksa = nova subvencija proizvodjacu pored postojecih koje ce naterati kooperaciju uzgajivaca da se okrenu preradi? Ili mozda de-regulacija finansijskog trzista gde stocarska zadruga preuzima stedno kreditnu ulogu i prikuplja sredstva na trzistu plasiranjem hartija od vrednosti da bi prikupila sredstava za mini klanicu i preradu? Dakle lako je razglabati, uz pomoc AI i ja mogu da napravim fantasticnu analizu problema trzista i proizvodnje cipela u Ekvadoru ali moram da dam neko resenje valjda?!??