Prisustvujemo neumitnom odumiranju naprednjačke vlasti 1Foto: Radenko Topalović

Ostvarili smo odlične rezultate ove godine. Ključ našeg uspeha je – poverenje. Ovako je, posebno potencirajući poverenje, vodeći čovek jedne velike privatne kompanije počeo obraćanje novinarima na prigodnoj novogodišnjoj večeri povodom uspešnog završetka poslovne godine.

Poverenje je jedna od dve najvažnije konkurentske prednosti te kompanije u odnosu na ostale igrače iz iste branše s kojima se nadmeće na tržištu.

Iako nije isturena u prvi plan, reč poverenje u pozadini je i saopštenja dva poslovna udruženja – kluba Privrednik i Saveta stranih investitora. U povodu izbora novih rukovodstava ova dva udruženja apeluju između redova (ali dovoljno jasno) na vlast da učini sve kako bi povratila poverenje poslovnih krugova.

Poverenje u politici, odnosno poverenje između vlasti i građana i između vlasti i privrednika jednako je važno kao i poverenje na tržištu između učesnika u ekonomskim, bankarskim, finansijskim i trgovačkim poslovima. Ono je ključ uspeha.

Da li su dosadašnje ponašanje političara-nosilaca javnih funkcija, njihovi potezi i odluke naškodili poverenju u vlast?

Nakupilo se godinama mnogo dokaza koji su konkretni pokazatelji narušenog poverenja u vlast, a ne zlurada difamacija zarad lakog sticanja političkih poena (kako ponekad ume da se brani vlast).

Korupcija, i to sistemska, dostigla je tolike razmere da direktno razgrađuje društvo. Vlast je izgradila državu monstruma na temeljima sveprisutne korupcije, Srbija je „prešla Rubikon“ i zagazila u korupcionašku močvaru koju će biti teško isušiti redovnim i standardnim pravnim procedurama kad se vlast bude promenila. Skandal i strašna nesreća u „slučaju nadstrešnica“ otkriva razmere korupcije, ali ona nije jedini slučaj. Strateška odluka vladajuće partije odmah po preuzimanju vlasti pre dvanaest godina – da država (vlada) bude glavni privredni subjekt – širom je otvorila vrata sistemskoj korupciji.

Svi poslovi koje je vlast posle toga uzimala i vodila – a tretirani su kao projekti od nacionalnog interesa – bili su kontaminirani korupcijom: ispumpavanje vode iz poplavljenih kopova Kolubara, upumpavanje novca u Železaru, RTB Bor, Ikarbus; Beograd na vodi; nabavka vakcina protiv korona virusa i zaštitnih maski; izgradnja kovid bolnica i fabrika vakcina; popravka škola; rekonstrukcija i izgradnja domova zdravlja, bolnica i kliničkih centara; autoputevi; mostovi; gradske ulice, trgovi i semafori; železničke pruge; elektroprenosni sistemi; EXPO 27… Na svim tim poslovima izrasla je nova poslovna elita (najbogatije firme i njihovi vlasnici, finansirani državnim novce preko Srpske napredne stranke kao posrednika koji je suspendovao tržište). Tu činjenicu dokazaće svaka ozbiljnija analiza poslovnih rezultata tih kompanija, a to je naročito upečatljivo od kad vlast deli poslove na projektima EXPO 27.

Ali treba biti potpuno iskren, i devet milijardi evra „helikopterskog“ novca može se svrstati u svojevrstan vid korupcije nekih klijentelističkih grupa (mali privrednici, radnici, penzioneri, studenti, srednjoškolci). Iako na prvi pogled izgleda primamljivo, jer se deo novca sliva i u džepove običnih ljudi, korupcija je u konačnom zbiru značajan faktor koji doprinosi siromašenju pojedinaca i društva.

Osim što je ubila petnaestoro građana, novosadska „nadstrešnica“ bila je završni čin eutanazije pravne države i još jedan krucijalni dokaz pada poverenja u vlast. Osam registratora dokaznog materijala iz istrage Tužilaštva o padu nadstrešnice pred TV-kamerama u rukama predsednika države i optužba premijera da Tužilaštvo „nije bilo fer“, veliki su razlozi gubljenja poverenja u vlast. Smeju li se u pravnoj državi predsednička i izvršna vlast mešati u rad pravosudne vlasti i preuzimati njene ingerencije? Posle takve populističke orgije, Srbija teško da se može smatrati pravnom državom i otuda tako snažan vapaj sa studentskih protesta da se spasu bar njeni ostaci.

Razlog za gubljenje poverenja u vlast je i beskrajna hoću-neću igranka s evropskim integracijama. Najnovije zapinjanje oko klastera 3 dodatno je istopilo poverenje poslovnih krugova u evropske integracije Srbije, pa je zato Savet stranih investitora još jednom morao da podseti na potrebu usklađivanja privrede Srbije sa zahtevima EU. A novi predsednik poslovnog kluba Privrednik Veselin Jevrosimović kao prioritet delovanja ponudio je jačanje saradnje sa državnim institucijama kako bi Klub bio konstruktivan partner u donošenju politika za poboljšanje poslovnog okruženja.

Pokaže li se tačnim mišljenje da je predsednik države kreirao i spinovao aferu s američkim sankcijama naftnoj kompaniji NIS (o čemu američka strana izbegava da se decidno izjasni), biće to dodatni argument za širenje nepoverenja u vlast. Poremećaj na tržištu i snabdevanju energentima, izazvan takvim ponašanjem vlasti, ne samo da može dovesti do većih troškova vlasnicima kompanija za plaćanje nafte, nego stvara dodatnu neizvesnost u poslovanju i može biti uzrok gubljenja poverenja privrednika u stabilnost domaćeg ekonomskog sistema.

Sva ta nagomilana nepoverenja prema vlasti mogu da rezultiraju suzdržavanjem vlasnika kompanija od investiranja u razvoj i rast.

Problem s poverenjem je što ne može da se kupi. Ono se mukotrpno stiče i strpljivo neguje, a lako gubi. Pokušaji da se poverenje potkupi korupcijom (raniji primeri „helikopterskog novca“ a sada najnoviji slučaj stambenih kredita za mlade i besplatni gradski prevoz u Beogradu) pokazuju da taj zloćudni posao vlasti ide traljavo i ne isporučuje joj pozitivan rezultat.

Nevolja za Srbiju je što i deo političke alternative vladajućim naprednjacima ne uživa veliko poverenje građana i privrednika (što pokazuju nezavisna istraživanja javnog mnjenja). Njena slabost je značajno odsustvo konkurentske prednosti na političkom tržištu. Upadanje (s „marširanjem“) u hotele i konferencijske sale koje podseća na mračna vremena u Nemačkoj, etiketiranje kompanija kao neprijatelja Srbije i srpskog naroda, javno prozivanje ljudi da podrže njihova uverenja i radikalizovana ostrašćenost u satanizovanju istomišljenika (!) koji se javno ne izjašnjavaju – pogrešni su „alati“ za sticanje poverenja javnosti.

Ubrzana erozija poverenja upečatljiva je pojava koja obeležava kraj godine na političkoj sceni Srbije.

Vlast je izgubila poverenje i na nizbrdici je. Ta nizbrdica se ne može sprečiti, kao što se ni zjapeća pukotina nepoverenja ne može više ničim zamalterisati. Prisustvujemo neumitnom (bučnom ili tihom, tek ćemo svedočiti) odumiranju naprednjačke vlasti, bez obzira hoće li predsednik države abdicirati ili ne. Nevolja je po Srbiju što ni deo političke alternative svojim postupcima i izjavama ne uliva poverenje i teško ga stiče.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari