Kopaonik u Kataru

Predsednik Srbije poručio im je iz Katara kako on to zamišlja i kako rešava ključne izazove: sedne s vlasnikom privatne države i u četiri oka dogovori se kako da učini otpornim srpsko državno preduzeće za aviosaobraćaj na neke buduće krize.

I to u trenutku kad se s Kopaonika čuje sto puta ponovljen apel o potrebi završetka 20 godina odlagane reforme javnih preduzeća i jačanja tržišnih institucija.

Teško da će jubilarni Forum ostati po nečemu upamćen. Osim po bačenoj rukavici predsednika i možda po koncertu ozbiljne muzike „Svetlosti pozornice“ (miks opere, operete, mjuzikla i klasičnih hitova iz 60-tih godina) kojim je upriličeno obeležavanje 30-godišnjice.

A svetla pozornice Foruma upalio je turbofolk nastup prve dame bankarskog sistema Srbije. Nije joj pomoglo ni citiranje opštih mesta Samjuelsona, Šumpetera i Forda da bi dobila na kredibilnosti.

Bilo je to čitanje govora s puno didaktike, afektacije i veličanja lika i dela vlasti. Kažu (nisam bio prisutan da se lično uverim) da je bilo prigušenog smeha nekih od učesnika dok je trajalo čitanje referata, ali možda su taj detalj zli jezici iskonstruisali ili im se samo pričinjavalo.

Guvernerka je otpornost na izazove u neizvesnim vremenima formulisala kao poziv „svi Srbi pod jednu šljivu“ čiji ključni poklič – jedinstvo – ima isključivo političku konotaciju.

„Ova vremena, kad je svet na svojevrsnom rasršću, iziskuju neophodno jedinstvo, bez obzira na razlike, jer će budućnost naše ekonomije i društva biti određena odlukama koje sada donosimo“, kaže guvernerka, pozivajuću na zbijanje redova i zatomljavanje razlika.

Teško je, međutim, zamisliti pozive na bilo kakvo jedinstvo u ekonomiji jer tržište priznaje jedino konkurenciju i izvrsnost kao ključne diferencije uspešnosti.

Jedinstvo je ključna kategorija u režimima gde politički faktor (partija, vrhovnog vođe) upravlja ekonomijom i dominira tržištem.

U tom kontekstu guvernerka poziva i na potrebu „stabilnosti“, ali je tumači manje kao makroekonomsku kategoriju a više kao stabilno okupljanje oko političkog programa vladajuće nomenklature.

Jubilarni Forum obeležilo je i odsustvo ministra privrede. On bi, u neku ruku, zajedno s organizatorima trebalo da bude domaćin okupljanja s tako pretencioznim naslovom.

Forumskim panelima defilovali su svi mogući ministri (pa i Darija Kisić), ali nigde nije bilo ministra privrede. Nije poslao ni izvinjenje zbog odsutnosti, ali je čestitao Dan žena.

Silno me intrigira šta ga je to sprečilo da dođe na Kopaonik i izloži svoju viziju otpornosti srpske privrede na nadolazeće izazove. Ili bar da objasni koje su mu to obaveze bile preče od Foruma.

Ministar je, inače, stekao popularnost kad je mandat započeo namerom da popravi položaj žena preduzetnica: „Svaka majka, sestra, ćerka i baka stub su svake familije.

Ne možemo da govorimo o privrednom rastu bez osnaživanja njihove uloge. Šta će nam fabrike ako niko u njima nema da radi i šta će nam nova tehnologija ako nema ko da je koristi.

Iz tog razloga žene moraju više da budu uključene u privrednim aktivnostima i zato vas pozivam da posebno obratite pažnju na njih kada govorimo o investicijama“.

Ministra nije mogao dostojno da zameni državni sekretar u Ministarstvu privrede čija će poruka dugo da odzvanja kopaoničkim kuloarima: „Srbija će izbalansiranom i opreznom politikom sačuvati privredni rast i otpornost privrede na sve spoljne uticaje u uslovima krize“.

Ovogodišnji Forum mogao bi da se definiše formulom „tri F“. Fore, fraze i fazoni. Ima već izvestan broj godina kako na Kopaoniku početkom marta isti ljudi (ili iste funkcije) ponavljaju iste fore, fraze i fazone. To je već standardni ćušpajz u koji su umešani: strukturne reforme – digitalizacija – ljudski kapital – zelena tranzicija – evropske integracije.

I? Ništa.

Strukturne reforme – nema. Ljudski kapital – u bekstvu. Zelena tranzicija – na čekanju. Evropske integracije – hibernirane. Digitalizacija – za potkusurivanje.

I za kraj, šamar ministra finansija domaćinima Foruma – vlast će se, u razvoju Srbije, i dalje oslanjati na kapitalne državne investicije i strane investitore. A domaći?

Kad se sve sabere, umesto jubilarnog okupljanja organizatori su komotno mogli da štampaju almanah gde bi objavili sve predloge kako srpsku privredu učiniti otpornijom u izazovnim vremenima koji su se čuli na Kopaoniku od prvog Foruma 1993. godine.

Bilo bi jeftinije i efektnije.

Forum na Kopaoniku bez special guest pokazao se kao poljubac bez brkova. On je, nažalost, ovog puta bio sprečen učešćem na konferenciji „Najnerazvijenije zemlje: Od potencijala do prosperiteta“.

Tamo, u Dohi, tražio je vlastito rešenje za neizvesna vremena i odatle slao poruke na Kopaonik kojima je istopio sve nade u zajedničko traganje za odgovorima na nadolazeće izazove.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.