Krik usamljenog tajkuna i beskrajna ignorancija javnosti

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sintagma “usamljeni tajkun“ je oksimoron. Tajkunu društvo uvek prave njegove milijarde. Da vas za trenutak vratim u detinjstvo: Sećate li se šta radi Baja Patak kada oseti anksioznost i usamljenost. Ode u svoj trezor i druži se sa parama koje zveckaju, šuškaju, svetlucaju.
   Ne kažem da neko od pomenutih srpskih biznismena nije zaradio novac sopstvenim radom, ali “rad“ mnogih biznismena je pod znakom pitanja i pitanje je da li takvi biznismeni stvarno trebaju da budu uzor deci. Braća Karić da nekom budu uzor? Kako uvažavati biznismene u Srbiji kada su većina od njih na volšebni način postali milioneri a kasnije i milijarderi. I stvarno, kako je Mišković započeo svoju karijeru biznismena. Možda bi nešto o tome mogli da nam nemački poslovni partneri hemijske industrije Župa, ili možda Slobodan Milošević da je živ, ili bivši ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović (gle čuda, jedno vreme isto uspešan biznismen). Na kraju krajeva šta naši biznismeni (opet, čast izuzecima) umeju da prave, osim da prave pare trange frange tehnologijama?

2. Kad uđete u pogrešan voz sve su stanice pogrešne! Sposobnost Miše Brkića je u tome što on u pogrešan voz ulazi svesno, namerno, planski, sa nekim posebnim interesom: ne stvaraju preduzetnici, poslovni ljudi, biznismeni… materijalne vrednosti, stvaraju ih radnici – preduzetnici, poslovni ljudi, biznismeni… otimaju od radnika od njih stvoren višak materijalnih vrednosti (višak rada, višak vrednosti, višak proizvoda) i jedino što stvaraju je još više eksploatisanih, potlačenih, siromašnih…!

3. Ah, ti divni poslodavci koje Miša Brkić uporno veliča. Evo citata jednog od njih („Danas”, 2.1.2024: Nebojša Atanacković iznosi lični stav da u našoj zemlji ima dosta neradnih dana: „Još malo pa ćemo postići trećinu neradnih dana, jer ako računamo da neko radi pet radnih dana, on po toj osnovi ima 104 neradna dana na 52 nedelje godišnje, a sa godišnjim odmorom se taj broj povećava. Ako ćemo ići na povećanje broja neradih dana onda bismo spadali u zemlje sa visokim standardom. Srbija to nije i teško može sebi da dozvoli toliki broj neradnih dana”. Zamislite, radnici imaju slobodna 52 vikenda godišnje!

4. Pa zar AV nije pokupio ogromnu popularnost kod neinformisanog naroda hapšenjem baš „laureata“, a niko zapravo ne zna koliko MILIONA je to koštalo zemlju Srbiju, e to nigde na nacionalnim frvekvencijama neće biti objavljeno. Mada bih naglasio da je Savez ekonomista ćutao kao mala maca, kada se hapšenje dogodilo, bravo za Acu Vlahovića i prof Đuričina, kao lidere Saveza…

5. Господине Бркићу, заборавили сте почетак – не питајте наше тајкуне одакле им први милион! Ко се сећа, трговински ланац Пекабета, уз помоћ тадашњих политичара, издвојен је из система ПКБ-а, а Пекабету је формално преузео Мишковић (гле чуда!). Сви укључени у трансакцију лепо су се окористили, а ПКБ је кренуо да се урушава, јер више није могао ефикасно да пласира своје производе. Шта је било после – знамо! И са Мишковићем и са ПКБ-ом. Убити вола који те храни за два кила меса није никаква мудрост, али је тужна збиља српских транзиција. Мишковић је искористио прилику, не кривим га, а време ће показати коју је друштвену штету начинио у укупном билансу.

6. Ostavite zadužbine, bavite se humanitarnim radom, pa će Vas se sećati svi

7. Uz varijantu da je sve tačno,svi navedeni „tajkuni“ imaju istu boljku,kao i „laureat“. Ne pitajte me za prvi milion. A posle se „pere“ novac i biografija. To g. Brkić ne pominje.

8. „Ево долазим ускоро, и плата моја са мном, да дам свакоме по ДЕЛИМА његовим.“

9. Tačno, ali u zemlji gde se biznismeni dele na 2,5% biznismena i 97,5% „bizMismena, braće i kumova“ nema smisla ova priča. Isto tako, biti sudija ili tužilac treba da bude vrhunac uspeha u jednom društvu, a ovde su to ljudske sramote.

10. Naravno da niko od nabrojanih nije sam stekao „prvi milion“. Do ogromnog bogatstva se dolazi političkim vezama i pravovremenim informacijama.

11. Previše savitljivi kriterijumi. Ako ih prihvatim, morao bih da u grupu „uspešnih privrednika koji spašavaju srpsko društvo“ uključim i Nikolu Petrovića, Ivana Bošnjaka, Stojana Vujka, Radojičića, Veselinovića,….“, da ne idem dalje. Inače, od navedenih amerikanaca, samo je Ilon Musk samonikao sve postigao svojim radom, i nije državni projekat. Ostali su zaslužni koliko i SIniša Mali. Mišo, mi te volimo, ali daj se koncentrirati.

12. @Smorke
    Nema izuzetaka zato sto ti „izuzeci“ ne mogu dostici ni blizu uspeh kao tajkuni. Veliko bogatstvo se stice generacijama a ne za par godina i kad si u sprezi sa vlascu.

13. Prema Vujadinoviću (Vujadinović, 1994, str. 163) lično-
    sti se dele u četiri grupe(misli se na preduzetnike):
    • gojazno-flegmatične
    • mršavo-impulsivne
    • dezorijentisano-nerealne
    • nervozno-zabrinute
    U kojoj grupi je usamljeni tajkun.

14. Stvarno smo loši ljudi. U svemu vidumo krađu, malverzaciju, koruptivnu spregu sa vlašću. Da li ste vi kritičari ikad nešto doprineli ovoj našoj državi Srbiji? Da li znate koliko je teško raditi u okruženju kakva je Srbija. Da li znate koliko ti tajkuni upošljavaju ljudi i redovno izmiruju sve doprinose državi, od koji se finansira sve živo. Vas, zlobne, interesuje samo kako je i kada neko stvorio kapital da bi mogao da investira i uveća poslovanje. Nemate ni znanja ni kuraži ni ideju kako da uđete u biznis, ali zato, bato, prdite na sva zvona. Niko vam ne valja, niko nije dostojan kapitala koji je steko. Mrzite sve koji su bolji i uspešniji od vas.

15. Ajd sad da pitam,šta je problem da se objavi komentar da je najasno šta ekonomski novinar želi da kaže?
    Da li je to nepristojno pitanje?

16. Vreme koje se ne može zaboraviti i krik koji niko nije čuo. Nakon raskida ugovora o privatizaciji došao sam i šest godina vodio fabriku sa oko 150 radnika. Trebala je grupa je entuziaista, znanja i energije za proizvodnju (šta sve treba za nju) i tržište. Rok plaćanja proizvoda ugovorenih sa trg. lancom bio je 90 dana. Vreme naplate značajno odstupalo a plaćanje, ne retko, kompenzacija – šećer, brašno i dr. A fabrika treba novca da zavrti proizvodnju. Muka! Za knjigu! Ovako ranjeni, ali primorani ondašnjom politikom, beskrajno ignorisani, finansrali smo širenje i posao nagrađenog gospodina…..

17. Mišković je od 1989 godine bio potpredsednik vlade Republike Srbije zadužen za privredu i privatizaciju. Iz te vlade je izašao kao najbogatiji čovek u Srbiji. ta vlada na čelu sa Stankom Radmilovićem je ukinula, do sada njabolji zakon o privatizaciji (Ante Marković) i donela svoj. Ista ta vlada je Decembra 1989 godine donela uredbu o obaveznom polaganju depozita od 30 % za sve privrerdnike koji su poslovali sa firmama iz Slovenije i Hrvatske. Time je ukinuta sloboda kretanja robe na teritoriji SFRJ i od tada Jugoslavija ne postoji.

18. Do kraja teksta nije razjašnjeno da li SE zahvalio na priznanju (odbio ga) ili JE zahvalio na priznanju (primio ga). Ne moraju novinari znati gramatiku, ali bi redakcija trebalo da ima lektora, i to ne samo kad ga Mare povremeno pomene u kolumni.

19. @Smorke, i „nezavisni bot“ je oksimoron. Bravo za komentar, baš SNS podela na zle tajkune i tajkune izuzetke.

20. Mišo, možda vi niste čuli ali, plate zaposlenih kod „laureata“ i sličnih, su obrnuto proporcionalne bogatstvu njihovih poslodavaca, tih vajnih preduzetnika!? Ne kažem , svih! Dakle…

21. Ponovo se vraćam na tekst, ovog puta zbog naslova koji mi je privukao pažnju ali u prvom trenutku nisam skapirala zašto. A onda se setim. “Krik usamljenog …“ me podseća na naslove kaubojski romana iz edicije Laso. Sećate se “Usamljenog jahača“, “Usamljene zvezde“, “Krici iz prerije“ …. Sada mi je jasno zašto gospodin Brkić preferira kaubojsku ekonomiju …. ono kada se u gradu pojavi tajanstveni tajkun, za koga niko ne zna kako je zaradio prve milione, pobije sve male privrednike, opljačka sve banke i građane, i odjaše u sumrak …. svojom jahtom u pravcu Nice.

22. Mnogo zluradosti i ljubomore ima u ovim komentarima. g.Mišković i Delta postoje već 30 godina, jeste bio i ministar i povezivao se koristoljubivo sa državom, ali je bio i u zatvoru 8 meseci sa sinom i za to je dobio izgleda i odšetu (kažu oko 130 miliona evra). U osnovi, on ima sada veliku i uspešnu firmu, zapošljava mnogo ljudi i zaista jeste vrh u poslovnom svetu u Srbiji, a i šire. A ovi silni kritičari ne znaju koliko je to teško ostvariti ovde i koliko treba napora i teških odluka, pa i žrtava, da se sve to stvori. Pa ako ne veruju – neka probaju i sami, a ne da sa državnih jasli kritikuju i omalovažavaju njegov uspeh.
    Inače, nisam neki fan Miškovića, čuo sam da je dosta ljudi i firmi oštetio tokom svoje poslovne karijere, a njih je trebalo da država zaštiti – a što nije. Pa mi smo i izabrali takvu državu, imamo i mi za to odgovornost.
    Na kraju, česitam g-nu Miškoviću na ovom priznanju.

23. Komunizam je opasna infekcija, komunista se bori da ne postoje bogati a ti protiv kojih se on bori se bore da ne postoje siromasni – to je sva razlika.

24. “ Usamljeni laureat“ je posle funkcije potpredsednika Savezne Vlade za vreme Ante Markovića, postao vlasnik firme „Delta“, sa SKORO ISTVETNOM organizacionom strukturom , kao i dotadašnji spoljnotrgovinski gigant „Generalexport“ ( „Genex). I dok je ratnih 90-tih „Genex“propadao, kao i mnogi drugi, „Delta “ je expresno bujala ! Sve to u režiji srpske „duboke države “ u vreme početka privatizacije.